Сведочење грчког свештеника: „Након што сам се вакцинисао, свет око мене се променио…“

0
REUTERS/Dado Ruvić

Прича отац Н., свештеник Грчке Цркве:

„Укратко ћу вам испричати своје искуство вакцинисања првом дозом Pfizer. Кад сам се спремао на вакцинацију, Бог ми није допуштао да дођем до ње и послао ми је разне знакове (због малог обима текста нећу о њима детаљно писати).

Међутим, отишао сам у центар за вакцинацију и стао у ред за вакцинацију. Када је испред мене остало врло мало људи, осећао сам да се једва крећем напред, јер ме нека невидљива сила задржавала. Што сам се више приближавао просторији за манипулацију, јасније сам осећао смрад који је из ње излазио. Ово ме је јако збунило.

Након што сам се вакцинисао, свет око мене се променио. На одласку из неког разлога нисам могао ставити своју свештеничку камилавку на главу – осећао сам се некако посрамљено и постиђено, па сам је зато носио у рукама.

Кад сам се вратио кући, отишао сам у купатило да се умијем, а кад сам се видео у огледалу, био сам ужаснут својим изразом лица.

Следећег дана сам отишао у куповину у супермаркет. Пошто се то дешавало пре оданија Васкрса, обично сам продавце поздрављао речима „Христос Воскресе!“ и одговорао „Ваистину воскресе!“ онима који су ме поздравили.

Одједном сам открио да васкршњи поздрав сада у мени изазива јак осећај стида. Ово чудно сазнање ме растужило до дубине душе!

Дан касније отишао сам у посету свештенику кога сам познавао – не да служим, већ само да се помолим, али по уласку у олтар нисам осећао побожни трепет у души, као да ми је нешто умрло у души. Радост коју сам раније осећао током Божанске Литургије ишчезла је некуда…



Имао сам осећај да нисам ушао у Свети олтар, већ у обичну просторију. Све ово ме јако смутило, али тада још увек нисам мислио да је за све крива вакцинација. При сусрету са мени познатим људима, чинило ми се да се окрећу од мене.

Сутрадан сам схватио да доживљавам несносну грижу савести: било је то као да ми је игла пробола срце, а мене је мучио бол какав никада у животу нисам доживео.

Испричао сам о својим осећањима једном познатом архимандриту. Тешио ме је рекавши да се ништа страшно није догодило и немам разлога за бригу, али, напустивши га, осетио сам да се страшно боловање савести које сам доживљавао у последње време не само да није умањило, већ, напротив, постало је јаче…

Од тог дана ме је обузело униније и ово стање је трајало око 13 дана. Нисам могао да спавам, и нисам могао да пронађем мир.

А сада ми дозволите да вам испричам најстрашнији део:

Мене је почео да прогања Сатана. Његов зверињи осмех све време ми је стајао пред очима, на удаљености од око 20 центиметара од мене, и ноћу и дању. Увече, када сам легао у кревет, осећао сам његов ужасан загрљај и буквално се кочио од ужаса. Да бих се заштитио од демонских страхова, устајао сам и почињао да читам Акатист Пресветој Богородици; истовремено ми се учинило да ми се крв загрева у венама. Осећао сам нешто страно у себи, нешто што има неку врсту моћи нада мном, и осетио ужас. Чинило ми се да ми је неко рекао: „Сада ти припадаш мени…“.

Првих неколико дана након вакцинације био сам у кући мојих родитеља, ближе болници, у случају да дође до нежељених ефеката. А онда сам се вратио у манастир у коме живим. Током прве Божанске Литургије схватио сам да служим механички и беживотно, изговарам возгласе са журбом неуобичајеном за мене, осећао сам јаку узнемиреност и нисам осећао нимало радости. Чинило ми се да нисам не само свештеник, већ уопште – ни крштени хришћанин!



Дошао сам до тачке у којој ми је постало тешко да говорим, као да сам изгубио глас, а цео живот ми је био испуњен тамом и непрестаним очајем.

С тим у вези, почео сам да размишљам о могућем узроку свог чудног стања и подозревам да је то резултат вакцинације.

Управо у таквом стању сам био када је у манастир дошла породица верника које сам познавао. У разговору је било речи о вакцинацији, а ја сам рекао да сам примио прву дозу. Мајка ове породице је узвикнула: „Оче, па имали сте среће! Молимо Вас да одустанете барем од друге. Многи људи који су примили прву дозу вакцине нису примили другу.“

Чим ми је рекла ове речи, осетио сам да ми је одређена свежина оросила душу и да ме Благодат Божија утешава.

И тада сам обећао Богу да нећу примити другу дозу вакцине.

Од тог тренутка моје стање се почело постепено поправљати и почео сам да осећам извесну радост у души, што ми је била велика утеха.

Чак и када бих хтео, не бих вам могао описати колико је јака моја туга и колико сам суза пролио за све ово време.

Не знам да ли је то случајност или не, али тачно 40 дана након прве дозе вакцине, поново сам почео да осећам Благодат Божију, спокојство и утеху. Имао сам осећај да ми Бог опрашта овај грех, учињен из незнања. Да сам само од почетка знао шта је та ужасна вакцина!



Не могу ни замислити шта би ми се догодило да сам примио другу дозу ове вакцине.

Једино што могу да кажем је да ме се Свесвети Бог смиловао.

Упркос чињеници да се осећам много боље, још увек се нисам вратио у стање које сам имао пре вакцинације.

По мом скромном мишљењу, ова Pfizer вакцина, чијим сам првим делом био вакцинисан, је нека врста „претече“ која припрема људе да прихвате жиг антихриста.

Људе треба обавестити о томе колико је ова вакцина страшна и какве страшне последице има по душевни, физички и духовни свет човека…

Извор: https://www.triklopodia.gr/

Преузето са: «Трость Скорописца»

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



БОНУС ВИДЕО:

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.