Светислав Пушоњић: Сатанска лаж и подлост

Немају Рашид и Захра шта да траже у малој, сиромашној и на хиљаду начина измученој Србији, кад имају своју отаџбину Авганистан који је скоро десет пута већи од Србије.

Као што сваки човек треба да живи у својој, а не у туђој кући, тако и сваки народ треба да живи у својој а не у туђој земљи. Срамота је да потпуно здрави и прави људи тумарају светом као глуве кучке, глуме јаднике и беднике, каче другима на социјалу и заузимају туђи простор и егзистенцију, уместо да пуштају корен у својој земљи, међу својим сународницима, са својим правим комшијама.

Да се куће и подижу децу у својој нацији, вери и култури, а не у неком мулти-култи бућкуришу, по нацртима Сорошевих владиних и невладиних агентура, у којима нема среће ни за кога, никаквих кафа и заливања цвећа, ничега сем вечне анксиозности, нетрпељивости и опште несигурности у грозној мешавини рогова у врећи, на којима ће стицати каријере разни друштвени активисти, угурујући нас у калупе свакојаких ”толеранција”, ”политичких коректности” и других мазохизама.

Немојмо скрнавити свет добровољним ускакањем у септичку јаму ”грађанског друштва”, не упуштајмо се у сладуњава и гњецава пренемагања попут овог на билборду, која су у бити чиста сатанска лаж и подлост. Вратимо се сви својим земљама, својим нацијама и културама, својим природним окружењима, па ће односи међу народима бити никад бољи.

Светислав Пушоњић / Фејсбук

[table id=1 /]