Опрезно у куповину преко друштвених мрежа

Национална организација потрошача Србије (НОПС) наставила је са акцијом евидентирања трговаца који не послују у складу са Законом о електронској трговини. Ових дана објављена је нова листа са укупно 269 продаваца са фејсбук и инстаграм профила међу којима има највише оних који нуде обућу, одећу, суплементе и додатке исхрани, парфеме…

Број потрошача који се јављају овој организацији због проблема које имају са нерегистрованим продавцима са друштвених мрежа свакодневно расте. Како у оваквим ситуацијама одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве (не важе) и потрошачке организације нису у могућности да пруже адекватну правну заштиту или савет, осим да их упућују на самосталне судске поступке, потребно је да се и држава укључи и покуша да реши овај све већи проблем.

– Са објављивањем такозване црне листе кренули смо још прошле године због великог број приговора на продавце са друштвених мрежа. Проблем је што физичка лица продају робу на овај начин, а купци који имају било какав приговор или рекламацију немају начин да их контактирају. Довољно је да продавац блокира купца на мрежи или региструје налог под другим именом и настави да ради, без икакве санкције – каже за „Политику” Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а.

Према његовим речима, прошле године на листи је било 150 нерегистрованих трговаца, а сада их толико има само на „Фејсбуку”, док је 269 оних који робу нуде преко „Инстаграма” и купци су се жалили на њих.

Из НОПС-а упозоравају да је пре куповине важно имати у виду да је трговац који послује преко интернета у обавези да на видном и доступном месту, у складу са Законом о електронској трговини назначи пословно име и све остале податке, али и цену производа, који укључује и трошкове доставе.

– Основни критеријум да се неки трговац нађе на листи, представља управо непостојање наведених података на профилима, а узимајући у обзир чињеницу да се путем тих налога уредно примају поруџбине потрошача и очигледно обавља продаја робе – наводи Алфировић.

Упитан како је то решено у другим европским земљама он одговара да је то урађено искључиво строгим инспекцијским надзором. Код нас се недовољно кажњава овакво понашање и несавесни трговци, а са друге стране све је више оних који због тешке економске ситуације затварају фирме и из легалних токова прелазе у сиву зону.

– Овде би хитно требало да се укључи држава и инспекције и да се онима који су регистровани за продају преко интернета омогући да раде, а не да се боре против нелојалне конкуренције. Имамо све прописе од Закона о електронској трговини, Закона о инспекцијском надзору, Закона о заштити потрошача, остаје само да видимо и корист у пракси – наглашава наш саговорник из НОПС-а.

Горан Паповић, председник овог удружења каже да тржишна инспекција нема надлежност да интервенише у случају да продавац није правно лице, али да би требало да се укључи одељење за високотехнолошки криминал и да се овој пракси стане на крај.

– У противном ће се створити простор за све већи број трговаца који су физичка лица и који нерегистровани продају робу, а купац ће остати без могућности да оствари своја потрошачка права – напомиње Паповић.

Из овог удружења објашњавају да листа није коначна и не представља репрезентативни узорак када је реч о броју трговаца „на црно”, нити представља листу на које потрошачи најчешће изјављују приговоре.

– Константно позивамо све потрошаче да нам доставе називе трговаца за које сумњају да не послују у складу са Законом о електронској трговини, а раде путем друштвених мрежа. А и све трговце да своје пословање хитно ускладе са одредбама наведеног закона и да нам доставе доказе како бисмо ажурирали ову листу – наводе из ове потрошачке организације.

Али поставља се питање ко може и да ли смо на овакав начин легализовали сиву економију, зато постоје платформе за трговање, правна лица.

[table id=1 /]

Ј. Антељ / Политика