Миодраг Зец: Ако овако патолошки настави да се штампа новац, бојим се да не стигнемо до плате од неколико милијарди динара

Председник Србије Александар Вучић обећава просечну плату од 900 евра 2025 године. Економисту, проф. др Миодрага Зеца, питали смо да ли је то могуће, а добили смо одговор који враћа сећаања на ’90 године прошлог века. “Могућа је, како није. Ако овако патолошки настави да се штампа новац, бојим да не стигнемо и до плате од неколико милијарди динара, коју смо једном већ имали”, одговара професор Зец.

„Европа је ушла у лудило штампања новца и сви мисле да ће држава нешто дати. Држава ништа не може дати ако то претходно није узела кроз порезе или може да штампа новац који ће све обезвредити. Зато нико неће да каже колика је плата у јајима, килограмима меса, литрима уља и горива, него колико је то евра. Па, ми смо имали новчаницу од 500 милијарди динара и колико је вредела?“, присећа се наш саговорник.

Председник прича о невиђеним економским успесима. Видите ли их ви?

– Лако се те ствари могу измерити и кад се измере, та прича пада у воду. Одговориш на питање колико појединачни запослени производи вишка и све је јасно. Наш производи мање од запосленог у другим земљама у окружењу и ту је крај приче.

Која је реална економска позиција ове државе, њене привреде и грађана?

– Та реална слика се синтетише управо кроз тај реални друштвени производ пер капита, а ми смо по том мерилу на зачељу са Албанцима, Македонцима, Босанцима…Да њих нема, нама би било загарантовано последње место. Срећа је што суседи личе на нас.

Како онда ова држава до сад није банкротирала или јесте, само што нас нико не обавештава. Како још увек држимо нос изнад воде?

– Две се ствари дешавају. Неки људи одлазе, а неки новац притиче. Дијаспора нас још увек храни, али ускоро неће имати кога, јер народ овде умире. Овде се живи од умирања и лично знам десетине примера. Имате три-четири породице са једним дететом које ће наследити огромну имовину, најпре станове па све остало и оно се нада да ће то продавати по 100.000 и живети као бубрег у лоју. Ако се овако настави, продаваће их по десет хиљада. И шта значи банкрот? Па, ми сада не бисмо могли вратити своје дугове. Узимамо једне кредите да вратимо друге, то одавно радимо и надамо се опросту који се делимично и десио кроз Лондонски и Париски клуб, али је то увек геостратешки опрост. Нема бесплатног ручка и ми живимо у атмосфери измицања дна. Овде се живи по психолошкој матрици „не дај боже да буде горе“ и то је идеална ситуација за ову власт. Они који сматрају да овде није добро оптирају одласком, чиме се смањује критички потенцијал за било какаве промене. Они који остају мисле да ће се умилити властима тако што ће све више ћутати и пристајати на понижења очекујући да ће му владар заузврат нешто дати. Нико да се упита како он нешто може дати, а да претходно не узме.

[table id=1 /]

(Нова.рс)