Заједнице откривају сурову стварност иза литијумског бума

Заједнице откривају сурову стварност иза литијумског бума

Литијум (Фото: Pixabay)

Саопштење за медије

На Светски дан е-мобилности и Дан нултих емисија, глобална мрежа заједница на које је директно утицала екстракција литијума упозорила је на ширење рударства под изговором зелене енергије. Овиме се ризикује гажење права маргинализованих заједница и уништавање екосистема који су од виталне важности за глобалну климу, како кажу.

Ново саопштење Yes to Life, No to Mining (YLNM)радне групе за литијум (Да животу, не рударењу) приказује сурову стварност коју изазива тренутна експлозија литијумских пројеката на заједнице и екосистеме који већ трпе последице климатских промена. Саопштење излази у време одржавања Конференције о снабдевању и тржиштима литијума у Невади, САД.
Deland Hinki(Деланд Хинки) из народа Црвене планине, који се противе новој екстракцији литијума у Pihi Muhuh/Taker pasu (Peehee Mu’huh/Thacker Pass) у Невади, САД, каже:„Pihi Muhuhје света земља и ми морамо заштитити свету земљу. Још није касно за промене. Сви морамо схватити да имамо само једну земљу и да она мора бити заштићена. Зауставите корпорације попут литијум Неваде, које желе да униште мајку земљу ради профита. Натерајмо корпорације да смање свој карбонски отисак. Хајде да шетамо више, купујемо половно и поштујемо земљу. Хајде да заштитимоPihi Muhuh.“
Потписано од стране представника заједница из седам држава у којима се планирају или су оперативни рудници литијума, у саопштењу се критикује лажно зелено представљање (greenwashing) индустрије која производи дубоке последице на екологију и културу.

Рамон Моралес Балказар (Ramon Morales Balkazar,) члан Међународне опсерваторије андских сланишта (Observatorio Plurinacional de Salares Andinos) – вишенационалне мреже староседелаца, земљорадника, академика и невладиних организација у литијумском троуглу Латинске Америке каже:„Ниједан од постојећих или нових пројеката литијума у Чилеу није прошао кроз консултације или одговарајућу процену животне средине. Литијумске компаније одбијају да признају да су сланишта у суштини вода и не разумеју стварну вредност висоравни и влажних подручја Андског платоа као сложених друштвено-еколошких система. Иза чилеанског литијума се такође налази корупција на свим нивоима, а ситуација у Аргентини је врло слична. То све говори да се ради о екстрактивизму и све док се то не промени, нема начина да обезбедимо одрживи литијум у такозваном Литијумском троуглу.”



Катарина Алвеш Скерот (Catarina L. Alves Scarrott) из Уједињене асоцијације за одбрану Ковас де Баросо (Associação Unidos emDefesa de Covas do Barroso), локалне кампање која се противи Савана ресурс (Savannah Resources)) пројекту литијума у Португалији каже:

„Недостаје транспарентност и приступ благовременим информацијама у ономе што би требало да буду демократски процеси. Боримо се против владиног лобирања и пропагандне кампање коју води рударска компанија, а потврђује влада и подржавају институције које би требало да раде на заштити наших основних уставних права у земљи која би требало да буде европска демократска држава. Један такав пример била је Конференција зелено рударство у Лисабону током португалског председавања Европском унијом. Рударска индустрија заузела је почасно место са гостујућим предавачима, а генерални директор Савана ресурс говорио је о добрим односима са заједницом, док су чланови те заједнице били испред зграде и протествовали против његовог рудника!”
Марија Алимпић из Заштитимо Јадар и Рађевину, локалне кампање против планова Рио Тинта за рудник литијума Јадар додаје: „Јасно је, више него икад, да деструктивни пројекти попут рудника литијума маскирани у лажну зелену агенду служе само за задовољење похлепе богатих на рачун природе и човечанства. Локалне заједнице које су на првој линији обично су староседелачки народи које бисмо сви требали славити зато што штите биодиверзитет за све нас и стрпљиво нас подучавају о правим вредностима, попут неопходности да волимо и поштујемо мајку природу и солидарности међу људима.”
Аутори саопштења тврде да се не можемо изрударити из климатске и еколошке кризе. Они наводе велики карбонски отисак рударске индустрије, штету по биодиверзитет и цитирају истраживања која показују да је замена глобалног возног парка приватних возила електричним еквивалентима најмање ефикасан или праведан пут ка декарбонизацији.
Ханибал Роудс (Hannibal Rhoades), контакт особа YLNMза северну Европу каже:„Све је више доказа да ће еколошки данак велике, тржишно вођене глобалне експанзије рударства имати озбиљан негативан утицај на наше напоре да ублажимо и прилагодимо се климатским променама. Такође ће нарушити људска права заједница широм света, понављајући неправде за које је рударска индустрија постала синоним. Критично питање, дакле, није где би требали да се отварају нови рудници како би се спасила планета, већ како одмах и драматично смањити потребу за новим рудницима решавањем главних замајаца климатске кризе – прекомерне потрошње, неједнакости и тежње за бескрајним економским растом.”
Прва изјава ове врсте, саопштење YLNM радне групе за литијум даје преко потребну, напреднију визију транзиције обновљиве енергије директно са лица места где се одвијају екстракције ресурса.
Аутори позивају на „праведну трансформацију” од главе до пете која ће смањити емисију гасова стаклене баштине свеобухватним умањењем (прекомерне) потрошње минерала, метала и других необновљивих материјала извађених из земље.
У низу захтева, они описују како ова трансформација може решити постојеће неравнотежа у коришћењу материјала и енергије између класа, народа и делова света, у складу са принципима климатске правде.
„Потребан нам је широки, колективни покрет, информисан и који дубоко уважава огромну разноликост коју имамо на овој планети, како бисмо осигурали истинску трансформацију у друштвено и еколошки праведнију будућност. Модел енергетске транзиције који крши права заједнице и природе нам неће донети глобално разумевање, као ни друштвену и еколошку трансформацију које су нам потребне да бисмо решили проблеме климатских промене и постигли климатску правду”, пишу аутори саопштења.
Аутори саопштења На првој линији рударења литијума овако дефинишу екстрактивизам: „Екстрактивизам је економски и развојни модел који се храни неодрживим искориштавањем природе – од метала, минерала и фосилних горива до земље, воде и људи. Овај модел омогућава идеолошка претпоставка да су земља, мање јаки људи, и животи других створења поред људи, ресурси које треба искористити у корист моћнијих људи, без ограничења или последица.

[table id=1 /]



Марија Алимпић, Заштитимо Јадар и Рађевину
Зое Лујић, Earth Thrive

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета