Вишеслав Хаџи-Тановић (1947-2021): Ово је прва вакцина која мења генску структуру човека, не знамо какве ће бити последице
Преминуо чувени кардиохирург Вишеслав Хаџи-Тановић
Вишеслав Хаџи-Тановић био је чувени кардиохирург, рођен 1947. године у Београду.
Дипломирао је са 22 године, 1970. на Медицинском факултету у Београду. Још за време студија заинтересовао се за кардиологију, за проблематику срчаних болесника.
Већ 1974. године добио је Мајску награду Савеза социјалистичке омладине као најуспешнији млади доктор.
Као стипендиста француске владе 1978. одлази у Париз на специјализацију, где је вишеструко увећао своје знање, посебно из неинвазивне кардиолошке дијагностике.
Потом се усавршавао у Хјустону, у Америци. Године 1990. отворио је прву приватну Клинику за срце у Југославији, а био је и професор Медицинског факултета.
Аутор је књиге Болести срца, која се користи као уџбеник на постдипломским студијама на Медицинском факултету у Београду.
Сахрана ће бити у понедељак, на Новом гробљу, у 14 часова.
Опрема: Стање ствари
(РТС, 13. 11. 2021)
Вишеслав Хаџи-Тановић: Ово је прва вакцина која мења генску структуру човека, не знамо какве ће бити последице
Ми не знамо какве ће бити последице по човека након ових вакцина јер први пут сада имамо генетски модификовану вакцину и зато ја ту вакцину не бих препоручио, рекао познати кардиолог
Гостујући у јутарњем програму ТВ Прва, кардиолог Вишеслав Хаџи-Тановић је, на питање водитеља да прокоментарише значај вакцинације између осталог рекао:
„Ова вакцина је прва која у себи има генску шифру, која може да мења генску структуру човека, то је оно због чега смо ми као стручњаци упозорили, сачекајмо да видимо шта се ту дешава.
Ми не знамо какве ће бити последице по човека након ових вакцина јер се ово ради први пут, први пут сада имамо генетски модификовану вакцину, какве ће бити последице генске по данашњег човека, по његову могућност да ствара потомство то ћемо видети и зато ја ту вакцину не бих препоручио.“
На питање водитеља: „Како бисмо се спасли од короне да нема вакцине?“ Хаџи-Тановић је одговорио:
— evildogz (@evildogz) September 19, 2021
„Знате ли колика је смртност од короне? 0,14 посто. А знате ли колика је смртност од срчаног инфаркта? 65 посто. Знате ли колика је смртност од малигних болести, од рака? 30 посто. Значи, 99 посто су све друге болести. Па зашто бисмо толико били у страху од вируса, на пример сада? Како знате да ли је ово обичан грип или корона? Тестови су непоуздани. Ниједан тест не говори који је вирус. Говори да је неки вирус, и то ми знамо… Лекари то могу да дефинишу и без тестова. ПЦР или други тестови не кажу да ли је у питању корона или неки други вирус.
Што се тиче вакцина: пре десет година, када је био у питању свињски грип, када је Светска здравствена организација месец дана пре тога објавила да ће бити епидемија и смањила квоту за проглашавање епидемије – шта се десило? Нико се ни закашљао није. Немачка је платила 80 милиона евра за вакцине, Србија два милиона за вакцине које ни дан данас нису потрошене, не знају шта да раде с њима.
Мој је савет: сачекајте. Сачекајте да видимо код тих који су изумели вакцине како то изгледа.
Друго: онај ко је хтео ту вакцину, што да не – његово лично право.
Ако имаш последице после вакцинације – ја то нисам знао – они су скинули да фармацеутска фирма плати, ако се неко разболи или умре због тога, да плати одштету. Значи, сад у свету ниједна фармацеутска фирма не плаћа одштету ако је теби лоше. А зашто не?“
[table id=1 /]
Наслов и приређивање: Стање ствари
(Нулта тачка, 19. 9. 2021)
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Tako je progovorio i Zoran patolog, cudi me da svi koji pricaju yako nesto odlaze…. a jos gore ucenjuju vakcinisane sa potvrdom, sa svakom narednom dozom nije ni cudo sto covek nece bocke, drzava umesto da brine o socijalnom i ekonomskom statusu gradjana ona uvodi mere i fiksanje svakih par meseci.. ludostima nikad kraja.. moze umreti milioni od gladi i ugnjetavanja a od bocki ni rec psssst oni i brinu o nama o kolicini poslatih u grobu