Руски академик: Бугарска није Србија, не треба чекати заокрет ка Русији

0
(фото:Политнавигатор)

Зашто становништво Бугарске није подржало русофиле на изборима? По чему се прозападна странка која је победила на парламентарним изборима разликује од прозападне странке која је изгубила? Зашто Србија иде ка зближавању са Русијом, а Бугарска не?

О овоме и многим другим стварима за ПолитНавигатор рекао је Павел Кандел, водећи истраживач Института Европе Руске академије наука.

ПолитНавигатор: Уочи трећег круга парламентарних избора у Бугарској ове године, многи су говорили о враћању власти ГЕРБ-а (прозападне странке Грађани за европски избор Бугарске, која је изгубила позицију у априлу ове године) у позадини неспособности опозиције да се договори.Шта мислите, после недавног пораза (партија је заостала за лидером трке само четири и по одсто), већ се може рећи да „гербовци” нису за рестаурацију?

 



Павел Кандел: Наравно, прошли избори нису у потпуности сахранили ГЕРБ, пошто је странка ипак добила прилично добре резултате за садашњу ситуацију. Ово указује да има прилично широку и стабилну мрежу корисника и клијената. И то траје.

Али они неће бити пуштени на чело – то је већ очигледно, пошто ниједна друга партија која је прошла у Народну скупштину не жели да се бави њима. Сходно томе, ГЕРБ ће остати у опозицији и биће изолован.

Интересантније је питање да ли ће уопште бити могуће формирати владу? Јер ако они који то морају да ураде… Прво, нова партија десног центра („Настављамо реформе“ – ур.), коју су формирали бивши министри (Кирил) Петков и (Асен) Василев, као победници избора.



Осим тога, остаје, и иако је претрпела значајне губитке, популистичка партија „Има такав народ“ на челу са новим идолом масе (певач и ТВ водитељ Слави Трифонов – прим. аут.), који је, по свему судећи, већ разочарао масу.

Сви они ће морати да преговарају са Бугарском социјалистичком партијом, која је такође значајно изгубила подршку бирача, доста гласова и посланичких места, али, ипак, остаје значајна снага.

Да ли ће се све ове политичке снаге сложити или не, зависиће да ли ће бити формирана нова влада. Ако, ипак, до овога не дође, иако све док сви играчи изражавају жељу да се крећу у овом правцу, онда ће, највероватније, доћи до најдубље кризе политичког система Бугарске, што смо, у ствари, и ми били посматрајући прошлу годину, прећи ће у акутну фазу и поставити питање потребе ревизије Устава и целокупног система власти у земљи. Али надам се да до тога неће доћи.

Међутим, колика је вероватноћа да се, ипак, неће сложити?

Она постоји. Социјалисти ће, наравно, по сваку цену покушати да се договоре, такву спремност су показивали и раније под (Корнелијом) Ниновом, а сада, када је поднела оставку (са места лидера странке – прим. аут.), али ће формално да буду председавајући до конгреса странке, постаће још подложнији свим врстама компромиса.

Све ће почивати на ставу странке „Има таквог народа“, у два наврата се показала као потпуно неспособна за преговоре, али се надам да ће их садашњи неуспешни наступ на изборима опаметити и научити да преговарају.

Иза очију победника странке „Наставак реформи“ називају типичним западним пројектом, али мање токсичним од ГЕРБ-а. То је, генерално, карактеристично за западну стратегију: када је земља подређена, улог се ставља на „насилнике“, које онда замењују личности више у складу са демократским вредностима. Да ли се слажете са овим?

То су, наравно, људи који су Западу пожељни. За почетак, оба партијска лидера су дипломци Харварда. И направили су каријеру на Западу.



Али зашто је ова странка тако успешно наступила на прошлим изборима, иако је настала пре пар месеци? Њени лидери су се својевремено показали као добри министри, добри менаџери. И, тако, освојио гласове бирача који су раније гласали за друге протестне странке.

Укратко формулишући њихову тактику, звучи као „окрени лево и помери се десно“. За разлику од ГЕРБ-а, то су људи здраве памети, разумни и несклони оштрим популистичким покретима. Нема других разлика између ГЕРБ-а и „Настављамо са реформама“.

Одмах пада у очи да имају прилично прагматичан програм за односе са Северном Македонијом, спремни су да оставе по страни бугарски национализам у корист регионалне сарадње…

Мислим да ће, ако формирају владу, бугарски вето на приступање Северне Македоније ЕУ прилично брзо бити укинут. Јер ситуација је потпуно ненормална, када Бугарска, сасвим сама, истрајава са овим ветом, а да нема политичку тежину да себи приушти такву спољну политику.

Иначе, ово је други пут ове године да националисти врло лоше излазе на изборима. И ако су конзервативци из Возрождења некако превазишли баријеру од пет одсто и ипак ушли у Народну скупштину, онда одвратна ВМРО БНД није добила ни проценат, а да не говоримо о разним отворено нацистичким партијама које су у овој или другој мери биле присутне у прошлост.у бугарској политици. Са чиме је то, по вашем мишљењу, повезано?

Ово показује једноставну ствар да иако је националистичка реторика на Балкану одувек важила за неку врсту спасоносног спаса, испоставило се да то више није тако, а време за такву реторику је прошло.

Становништво је сада највише забринуто социо-економским проблемима. А националисти немају шта да понуде у том погледу. И сви покушаји да се игра на великобугарску идеју нису наишли на потражњу.

На првим изборима ове године националисти су деловали одвојено, па су зато и изгубили, на другим су се делимично ујединили, али им то ипак није донело успех, на последњим изборима неке организације су опет деловале у савезу, неке – одвојено, али једно је јасно да све ово већ није тражено.



Занимљиво је и то да су практично сви лидери националистичких организација били номиновани за председничке кандидате, а сваки од њих је добио само неколико хиљада гласова. Што значи да се ни они лично не цитирају.

Русија је, наравно, заинтересована да смањи степен русофобије, што је била разлика између ГЕРБ-а у бугарској политици. Можемо ли очекивати да ће под влашћу партије Наставак реформи односи Софије са Москвом бити барем неутрални, а напади на совјетске споменике престати?

Да, ови момци су заиста прагматичнији од ГЕРБ-а, тако да мислим да се може очекивати смањење степена русофобије, али неће направити никакве далекосежне кораке према Русији, бар оне које Орбан предузима у Мађарској. Највише ће зауставити неке врло одвратне гестове антируске природе. Не више.

Сетимо се да је актуелни  председник Румен Радев, који има велике шансе да буде реизабран следеће недеље у другом кругу, први пут изашао на изборе са проруском реториком. Сада од ње није остало ни трага. Својевремено су у земљи дизале главе разне русофилске снаге – сада се практично не чују. Шта је, по Вашем мишљењу, разлог за пад интересовања просечног човека за русофилски покрет у Бугарској?

Мислим да то има исти разлог зашто су националисти пропали. Русофилска тема заокупља модерне Бугаре много мање од друштвено-економских проблема. То је најсиромашнија земља у Европској унији, чак је и Албанија сада испред ње по животном стандарду и многим другим показатељима. Значајан део Бугара је сада принуђен да ради у иностранству, млади људи такође све своје изгледе повезују са Европом, са радом тамо, тако да цела ова тема сада није много актуелна, мислим да је главни разлог ово.

Ево шта је занимљиво – историја руско-бугарских веза сеже неколико векова уназад. Штавише, у модерној историји ми нисмо савезници. Док дефинитивно нисмо били пријатељи са Србијом, са којом смо у целом совјетском периоду, када је Југославија била, успели да обновимо историјске братске и савезничке односе. Тако да ће Вучић ускоро стићи у Москву. Зашто је Русија успела са Србима, а не са Бугарима?



Па зато што је историјски гледано просрпска оријентација руске спољне политике била јача од пробугарске. А Срби и Бугари, чим су стекли независност, одмах су почели да се такмиче.

И још 1885. године инсценирали су први српско-бугарски рат. Разлог за ривалство је била Македонија, пошто је Србија хтела да нађе излаз на море, а Бугарска је на ове територије присвајала ништа мање, а можда и више, пошто Македонци говоре дијалектом бугарског језика, иако се сада званично зове македонски језик.

Због тога је Бугарска у два светска рата стала на страну противника Србије, односно Немачке и њених савезника. У исто време, формално у ратном стању са Москвом, у стварности нико није помишљао да пошаље бугарске трупе против Русије.

По вашем мишљењу, може ли се у Бугарској појавити лидер попут Вучића, под којим ће односи са нашим земљама поново постати братски?

Враћајући се Ренесансној партији, јединој национално конзервативној партији која је успела да уђе у Народну скупштину, њени лидери су склони русофилији, причају чак и о изласку из ЕУ, НАТО-а, вођењу самосталне спољне политике, обнављању односа са Русијом и Кином. , арапски свет.

Али добили су, понављам, тек нешто више од пет одсто гласова, али то очигледно није довољно да би били значајан фактор на политичкој сцени. Сумњам да ће са њима преговарати о учешћу у власти.

Да, и хајде да признамо да је сама њихова победа последица не толико њиховог националног програма, колико не лукаве околности да су активно подржавали Ковид скептицизам, који је веома јак у Бугарској. На којој су играли.

Алексеј Топоров/Политнавигатор
Превод с руског: В.Т./Васељенска

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.