Свет се припрема за следећу фазу деградације друштва – легализацију канибализма

Крајем осамдесетих, када је гвоздена завеса била прилично танка, пољска комедија „Нове Амазонке“ процурила је на екране совјетских биоскопа. Непретенциозна прича о двојици момака који су током научног експеримента ушли у будућност. Врхунац је био да су у овој будућности остале само жене, а супермени су морали да спасу оштећени свет.

Из прилично чедне по савременим стандардима и шаљиве приче о свепобедничкој моћи љубави између мушкарца и жене, цензура је изрезала све несташне сцене како не би срамотила суграђане. Остављени су кадрови када мушкарац виче да жели да постане жена и пароле феминизма, јер се то код нас тада доживљавало као дивља и смешна глупост која нема везе са стварношћу.

Израз једне од хероина старог филма изгледао је фантастично: „Од онога што остане након уклањања органа, моћи ћемо да синтетишемо хранљиву супстанцу. Протеинску храну је све теже добити, кремирање лешева је само расипништво. Ово ће играти водећу улогу у програму обезбеђивања хране људима.

НОЋ ВЕШТИЦА – прилика да се проба људско месо
Недавно, почетком новембра, медији су навелико расправљали о ПР кампањи шведског бренда биљног меса „ОУМФ“ који је корисницима на Ноћ вештица нудио хамбургере са „укусом људског меса“. На духовит начин купцима су представљени вегетаријански котлети од сојиног меса са печуркама.

Запослени у компанији објаснили су да су уз помоћ одређених састојака могу да имитирају укус било којег меса. Међутим, видео снимак направљен за промоцију производа имао је недвосмислену поруку: неко попут лекара или кувара у белом мантилу улази у мртвачницу, постављајући прибор који изгледа као алат патолога. Затим следи прскање црвеног сока, чује се крцкање млевеног меса у машини за млевење и киселе пљескавице су на шпорету…

Код здраве особе то може само да изазове гађење и повраћање, али су и сами организатори шок рекламе, очигледно, осетили тај укус. Портпарол компаније је изнео бројне „чудне и не баш пријатне“ студије које су спроведене како би се постигао идентитет текстуре и ароме производа. Наравно, све се сводило на „еколошке проблеме” и, наводно, жељу да се човечанство нахрани биљном храном.

Идеја није нова. Пре три године у Финској, када је емитован нова сезона ТВ серије „Ходајући мртваци“, потенцијалним гледаоцима је постављено питање: „Какав је укус људског меса?“ Ово је био и знак који је био истакнут у једном од ресторана у Хелсинкију.

Какав је укус људског меса?
У рецепту за млевено месо, који је направио кувар Том Волф, уз учешће истинсмих канибала, није било ничег забрањеног, узимајући у обзир открића правих канибала: свињска, говеђа и пилећа џигерица. Оглашивачи су, као случајно, објавилили да један леш може да нахрани до шездесет људи. Интересантно, али било је више него довољно оних који су желели да пробају имитацију људског меса, тим пре што је промоција била бесплатна.

Стиче се снажан утисак да се свет припрема за следећу фазу деградације друштва – легализацију канибализма. За тако нешто има много примера.

Велику буку направила је продавница прехрамбених производа у Лондону, која је 2012. године почела да нуди делове „људског тела” направљене од меса домаћих животиња. У Бангкоку, кулинарски дизајнер Китиват Унарон пече реалистична пецива и колаче у облику удова и глава раскомаданих људи. Лепиње са људским лицима популарне су код шаљивџија. Бар до избијања пандемије радња је добро пословала.

Ако је све што је раније описано понуђено потрошачу у облику црног хумора, онда су неки присталице популаризације канибализма отишли ​​много даље. Многи се сећају приче када су се водитељи холандске ТВ емисије „Заморчићи“ Денис Сторм и Валерио Зено пред камерама појели комадић меса које су узели један са другог.

Младима у студију су пре емитовања исечени комадићи меса, добро испржени и понуђени пред камерама као оброк. Упркос извесној конфузији током оброка, јунаци програма изнели су своју главну идеју: „Нема ничег посебног у једењу људског меса.“

Амерички научници су већ развили технологију узгоја одреска из људских крвних зрнаца. Штавише, они који желе могу сами да направе производ тако што ће купити сет серума од говеђе или људске дониране крви са истеклим роком трајања и ту ставити ћелије свог тела.

На пример, струготине са унутрашње стране образа. Одрезак је назван „Уроборос“, по окултном симболу који приказује змију која прождире сопствени реп. Код старих народа то је значило крај постојећег света и почетак новог, другим речима – новог светског поретка. Због скупоће комплета и неефикасности процеса – за узгој једног сићушног одрезака од неколико грама потребно је три месеца, можемо закључити да је „Уроборос” од људске ДНК настао у ритуалне сврхе.

Данас је један од главних гласноговорника за легализацију канибализма професор на Стохолмској школи економије Магнус Содерлунд. Овај „учени мушкарац“ отворено позива на канибализам ради борбе са глобалним загревањем. Оптужује противнике да једу лешеве конзервативизма. Напомена – опет Шведска.

Сатанистички „програм снабдевања храном“ је већ на нашем прагу
Вероватно су политички стратези глобалиста за стартап (почетак – нап. прев.)изабрали северну Европу, пошто је њено становништво до 21. века постало прилично управљиво и покорно. Под изговором очувања животне средине, заинтересоване транснационалне снаге гурају људе ка „исплативом” решењу.

У пројекту предвиђеном за човечанство, пре свега, није битна, наравно, економска компонента, већ уништавање традиционалних вредности, „дехуманизација“. Псеудонаучници тврде да је „једење меса своје врсте“, под одређеним околностима, „нормално“, и да се може пратити кроз историју човечанства. Исти ти „научници“ говоре о „природности“ хомосексуализма, немања деце (чайлдфри) и феминизма.

На једном од руских либералних опозиционих канала, недавно препознатом као страни агент, такође, релативно недавно, добро познатом руском слушаоцу, водитељи су убеђивали слушаоце да једење плаценте, односно љуске људског фетуса која је одвојено након рођења детета, веома је благотворно за здравље. Ово још једном потврђује да агенти утицаја делују у истом духу са својим спонзорима.

Епиграф комедије „Нове Амазонке“ био је парафразирани цитат пољског драмског писца Славомира Мрожека: „Будућност – то је данас, постоји само сутра“. Јунаци филма осамдесетих пренети су педесет година унапред. То значи да је сатанистички „програм снабдевања храном“ већ на прагу.

[table id=1 /]

Русстрат.ру
Превод: Зоран Милошевић/Балканска геополитика