Четвртина Европљана мораће да бира шта ће платити ове зиме: Струју или храну

Због поскупљења енергената, једно од четири домаћинства у Европи ће морати да бира између хране или плаћања рачуна ове зиме.

“Нажалост, угрожени ц́е бити приморани да плате цену за нестабилност нашег енергетског система фосилних горива”, рекла је Марта Мајерс из Пријатеља Земље, невладине организације за заштиту животне средине, за ЕУРАЦТИВ.

Она додаје да је “трагедија” што на једном од најбогатијих континената на свету једно од четири европског домац́инства и више ове зиме мора да донесе одлуку између грејања својих домова и хране на столу.

Око 31 милион Европљана је живело у енергетском сиромаштву и није било у стању да одржи своје домове адекватно топлим, показују подаци Евростата које је навела Европска комисија у свом извештају о стању енергетске уније за 2021. годину.

На пример, Заједнички истраживачки центар Комисије израчунао је 2019. године да 50 милиона људи живи у енергетском сиромаштву, што је скоро 20 милиона више од најновијих процена ЕУ.

Многи кажу да овај број мањи него у односу на реалну слику, јер не постоји заједничка дефиниција енергетског сиромаштва широм Европе, што отежава процену обима проблема.

Мајерс је упозорила да би овај број могао да порасте на 80 милиона због тренутне кризе цена енергије у комбинацији са утицајем ЦОВИД кризе.

“Док недавна повец́ања цена утичу на све, највише су погођена сиромашна енергетски сиромашна домац́инства и домац́инства са ниским и нижим средњим приходима јер троше знатно вец́и део својих прихода на енергију”, навели су у саопштењу Европске Комисије.

Оно што се више може очекивати је погоршање постојец́ег енергетског сиромаштва,него што ће људи заиста падати у енергетско сиромаштво, тако је барем према подацима које имамо у Француској, рекла је Камил Дефар, научна сарадница за енергетску политику ЕУ на Институту “Жак Делор”.

И пре пре пандемије, свака пета особа у ЕУ била је у опасности од сиромаштва и социјалне искључености, или око 110 милиона људи, према председнику Европског економског и социјалног комитета (ЕЕСЦ).

Збоег повећања цена енергената која се десила летос, а до јесени прерасла у међународну кризу, Европска комисија је у октобру представила „кутију алата“ мера које земље могу користити за борбу против кризе. Комплет алата укључује краткорочна и дугорочна решења за ублажавање притиска на домац́инства и мала предузец́а „без штете на унутрашњем енергетском тржишту ЕУ или зеленој транзицији у средњем року“.

Неке од земаља чланица су увеле краткорочна решења смањење пореза и паушалне исплате домац́инствима са ниским примањима како би им се помогло да плате рачуне за енергију.

Ипак све чланице ЕУ такође имају приступ своти од 10,8 милијарди евра додатних прихода остварених од шеме ЕУ за трговину емисијама акумулираних од почетка године, истакла је Комисија.

Једно од решења које је Брисел понудио је прелазак на обновљиве изворе који су локализовани,али да би енергетска транзиција потрајала.

“Доћи ће до дугорочног повец́ања цена енергије због еколошке транзиције“, рекао је француски министар економије Бруно ле Мер, који је предвидео да ц́е то бити “једно од главних политичких питања у наредним годинама”.

Групе потрошача истичу да је енергетска криза разоткрила неке од контрадикторности зелене транзиције: док је напуштање увозне нафте и гаса постало још хитније, заштита потрошача од флуктуација цена ц́е постати све потребнија током транзиције.

“Неки тврде да ова ситуација нец́е трајати дуже од пролец́а 2022. Али вероватно ће се поновити, посебно када се узме у обзир зелена транзиција. Биће нам потребно много више флексибилности у смислу резервног гаса у случају несташице обновљиве енергије. А са више обновљивих извора који долазе у електричну мрежу, није искључено да се ова ситуација понови”, рекла је Елс Бругеман из Еуроцонсумерс.

Енергетско сиромаштво није само проблем у Европи. На глобалном нивоу то представља један од циљева одрживог развоја Уједињених нација да осигура струју која ће бити досупна свима и у чијој производњи ће повећати коришћење обновљивих извора енергије.

Током последње деценије, дошло је до значајног напретка, при чему је број људи који немају приступ струји пао са 1,2 милијарде на 759 милиона. Удео обновљивих извора је такође повећан са 16,3 одсто на 17,3 одсто.

[table id=1 /]

Нова економија