РФЗО на опрему у пандемији потрошио барем 520 милиона евра

Само током прошле године, трошкови Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) порасли су за 38 одсто у односу на 2019. години, види се у јавно доступним финансијским извештајима.

Државни фонд је своју потрошњу процентуално највише повећао када је у питању набавка материјала и опреме, за шта је лане издвојено преко пола милијарде евра. Та сума је први наговештај укупних трошкова набавки које је здравство обавило током пандемије, јер је и даље већина њих под ознаком “строго поверљиво”.

Трошкови материјала и опреме су 2019. године чинили мање од један одсто укупних расхода РФЗО, а прошле године су достигли 17 одсто.

Држава је за РФЗО у претходној години дала 123,9 милијарди динара (1,05 милијарди евра). То је повећање од 389 одсто када су у питању дотације из буџета Министарства финансија и Министарства здравља, у односу на првобитни план из Закона о буџету за 2020. године који је донет пре избијања пандемије.

ТРОШКОВИ ЗА “МАТЕРИЈАЛ”

Наиме, РФЗО је у 2019. години на куповину материјала потрошио само 206 милиона динара, да би у 2020. години за ове сврхе дао скоро 45 милијарди динара (382,5 милиона евра).

Оно што је неочекивано јесте да су највише скочили трошкови куповине административног материјала, са 151,7 милиона у 2019. години на 32,6 милијарди у 2020.

У самом финансијском извештају, али ни у извештају Државне ревизорске институције (ДРИ) се не прецизира који то материјал спада под административни, а на који је РФЗО потрошио значајан део новца. На питања Новој економији нису одгвоорили ни из РФЗО.

Стручњаци из области јавних финансија са којима смо разговорали кажу да је највероватније у питању набавка материјала за потребе сузбијање пандемије, али да је, из техничких или неких друзгих разлога, он књижен у оквиру ставке “административни материјал”.

На набавку медицинског и лабораторијског материјала је у 2020. РФЗО потрошио 11,9 милијарди динара (више од 100 милиона евра).

У 2019. ова ставка није постојала у финансијском извештају РФЗО тако да се може закључити да трошкова није ни било, односно да РФЗО није ни набављао овакву врсту материјала или да је он био евидентиран у оквиру неке друге ставке.

Подсетимо, изменама Правилника у фебруару и марту прошле године, када је и почела пандемија, уведено је правило да РФЗО спроводи централизоване јавне набавке и за санитетски и медицински потрошни материјала, као и за личну и заштитну опрему, где спадају и заштитне маске и тестови.

То значи да би РФЗО све ово набаваљао централизовано, а затим би здравствене установе према својим потребама, од РФЗО требовале одређене количине. РФЗО је ове јавне набавке и расписао, али су оне обустављене када је уведено ванредно стање, а све набавке које се тичу пандемије добиле ознаке тајности.

ТРОШКОВИ ЗА МЕДИЦИНСКУ И ЛАБОРАТОРИЈСКУ ОПРЕМУ

У 2020. години РФЗО је увео и трошкове куповине медицинске и лабораторијске опреме. Ова ставка такође није постојала у 2019. години, а сада је износила више од 16 милијарди динара (137 милиона евра).

Медицинска опрема која се интезивно набављала у току 2020. били су респиратори који су били неопходни за лечење пацијената, али од кога су купљени нити колико су плаћени, грађани никада нису сазнали јер и ове набавке носе ознаку тајности.

Нова економија је РФЗО послала захтев за приступ информацијама од јавног значаја РФЗО како бисмо добили податак о томе како су и за колико новца набављени тестови за детекцију корона вируса, али смо добили одговор да су сви подаци о медицинским средствима, опреми, личној и заштитној опреми, санитетском и медицинском потриошном материјалу који су у Србији набављани за време ванредног стања означени као “строго поверљиви”, сходно Закључку Владе.

Исто се односи и на хуманитарну помоћ коју је Србија добила у овом периоду.

Због тога, одговара РФЗО, податке не могу да нам доставе све док Влада не изврши опозив тајности тражених података.

Међутим, иако је од ванредног стања прошло годину и по дана, подаци су и даље “строго поверљиви”.

Колико је држава потрошила за сузбијање пандемије је готово немогуће прецизно утврдити јер се ковид болнице граде из буџета Министарства одбране, опремају од новца из Министарства здравља, материјал набавља РФЗО, а неретко и саме здравствене установе расписују јавне набавке које се односе на куповину опреме и материјала који се односе на сузбијање короне.

Фискални савет је давао процене да ће пандемија јавни здравствени систем Србије коштати најмање 85 милијарди динара, од чега највећи део (приближно четири петине) отпада на трошкове непосредног сузбијања пандемије, тј. набавку медиицинске опреме и лекова, као и пороширење старих и изградњу нових болничких капацитета.

[table id=1 /]

Нова економија