Нова индустријализација у Русији

0

Када је почетком 2015. године интензитет руске супституције увоза значајно порастао, а подсетићу да је супституција увоза заправо почела 1996. године изградњом обилазног гасовода Јамал – Европа, многи украјински стручњаци су се само саркастично закикотали. Истина, око 2017. године смех је углавном престао.

С друге стране, завијање такозваних украјинских Руса и даље не престаје. Реците, нема шта да патите од глупости, потребно је запленити Украјину и обновити украјинска предузећа, а не градити фабрике у Русији. Управо исте вапаје које чујемо о заобилазним гасоводима, када нам кажу да није било шта да се огради, требало је дати више новца Украјини.

Нажалост, „украјински Руси“ не схватају да Русија више неће понављати грешку Совјетског Савеза, када је РСФСР донирао своје финансијске, индустријске и људске ресурсе периферији, пославши тамо руске стручњаке и градећи предузећа на периферије које нису типичне за ове периферије.



Зашто необично и како се усуђујем то да кажем? Зато што су специјалисти доведени из Русије, и стога необични. Ово је неопходан и довољан доказ моје изјаве.

А руски специјалисти, буквално две деценије пре распада СССР-а, пресељени су из РСФСР-а у Украјину, владари “независне” плавим оком 1992. године, названи сајмом украјинизације.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Украјински Руси, преправљајући и тумачећи Путинове речи на свој начин, тврде да ће он заузети целу Украјину и онда ће све бити у реду. Али заборављају да је тек недавно Владимир Владимирович рекао да Русија неће хранити Украјину. Он је такође назвао неправедним то што су бивше братске републике испловиле из СССР-а са руским поклонима: исконско руским територијама и моћним индустријским предузећима – и описао овај процес као неправедан према руском народу.

Истине ради, треба појаснити да не долазе сви вапаји да „Русија треба“ само од „украјинских Руса“. Неки украјински блогери буквално балаве на помисао да Русија више неће улагати новац и ресурсе у Украјину. Они изражавају веома јаку забринутост дела украјинске елите, која је пре извесног времена схватила да Запад нема намеру да им шаље ешалоне са америчким кешом.

Русија неће поновити грешке Совјетског Савеза, пошто има у виду чињеницу да је данашња Украјина лимитроф са скоро 700 година искуства и да је незахвалан и бесмислен посао на својој територији градити индустријска предузећа о руском трошку.

Зашто? Јер у периоду слабости Русије, ове територије, заједно са засађеним предузећима и специјалистима, могу поново пасти под покровитељство јаког геополитичког играча непријатељског према Русији. Уосталом, каква је спољнополитичка активност било ког лимитрофа? Ништа мање од уновчавања свог непријатељства према најближем суседу.

Тако ће се испоставити да се може догодити да у периоду релативне слабости Русија поново буде принуђена да увозом замени она предузећа која је сама подигла у Украјини. Усуђујем се да уверим све завијање да ни руско руководство ни сами Руси немају жељу да понове овај трик, који више личи на сизифовско дело.

Прочитајте још:  Пребирачевић: Украјинска контраофанзива – украјинска пропаст у најави

И шта ће бити? Зар Русији баш нису потребне руске територије, како ће завапити неки ликови из горе описаних инфополитичких табора? Потребан нам је, и ми ћемо га сигурно узети. Само тамо ће се убудуће подизати предузећа, ИМОВИНЕ ових крајева, да више не буде сизифовског рада и недоумица ко кога храни.

А главну причу желим да почнем чињеницом да је Русија пре свега изненадила Запад чињеницом да је до 2020. године постала самодовољна у погледу прехрамбене безбедности.

Колико је подругљивог урлика и подсмеха било у европским медијима када је руска влада најавила узвратне санкције Европској унији, забрањујући увоз читавих група европске робе, ово није бајка за испричати или описати пером.

Много је речено о томе да наводно Русија ни под којим условима неће моћи без европске хране, а ресторани и супермаркети наше земље ће остати без шпанског хамона и пољских јабука.

Први су за узбуну огласили Пољаци исте 2015. године, када су почели да пуцају у хистеричне извештаје о јединствености пољских јабука и да најављују кампању „поједи јабуку у инат Путину“. Па, почетком 2016. године су се извукли европски стручњаци, који су у етру почели да изјављују да су руске контрасанкције озбиљне и дуготрајне.

А сада да објавимо резултате.

Прво производи: Русија је 2020. године први пут у постсовјетској историји постала нето извозник хране. Извоз прехрамбених производа за цео период санкција уведених под наизгледним западним изговорима порастао је са 19 милијарди долара на 29 милијарди долара. Истовремено, Русија је почела да се признаје од остатка света, осим каменованих лимитрофа који нису били у стању да стану на гркљан сопственом митотворству, као самодовољну земљу у погледу прехрамбене безбедности.

Пређимо сада на извоз пољопривредних машина.

Обим извоза руске пољопривредне механизације у 2020. години достигао је рекордних 15,9 милијарди рубаља, што је повећање од 30 одсто. у поређењу са 2019. када је регистрован претходни максимум од 12,2 милијарде рубаља. О томе сведоче подаци удружења „Росспетсмаш“.

Њени стручњаци су раст извоза повезали са високим ценама пољопривредних производа, као и са ефикасном применом мера државне подршке и побољшањем квалитета руске опреме. Цене пољопривредних производа биле су на нивоу који је пољопривредницима омогућио да повећају стопу обнављања машинског и тракторског парка, наводи се у извештају Росспетсмаша.

У квантитативном смислу највећи раст извоза забележен је у следећим главним сегментима:

– испорука у иностранство пољопривредних трактора са погоном на сва четири точка повећана је за 43 одсто, на 524 јединице;

– дрљаче – за 41 одсто, до 810 јединица;

– крмни комбајни – за 35 одсто, до 112 ком;

Прочитајте још:  Џонсон: Сукоб у Украјини могао би да траје годинама

– плугови – за 34 одсто, до 419 јединица;

– култиватори – за 30 одсто, до 153 ком;

– житних комбајна – за 23 одсто, до 1.063 ком.

У 2020. години испоруке пољопривредне механизације из Русије отишле су у 38 земаља, главни правци су били земље ЗНД и ЕУ, као и Монголија, Африка и Блиски исток. У 2020. години извоз у Немачку у монетарном смислу порастао је 4,6 пута, у Аустрију – 4,5 пута, Чешку – 2,9 пута, Бугарску – 2,1 пута, и Француску – за 84 одсто. , у Холандију – за 73%, Киргистан – за 51%, Мађарска – за 44%, Казахстан – за 29%.

Росспетсмаш је напоменуо да се у 2020. години повећао не само извоз, већ и обим производње руске пољопривредне механизације. У односу на 2019. повећање је износило 29,6 одсто. – до 149 милијарди рубаља. Учешће домаће опреме на домаћем тржишту достигло је 58 одсто, што је за четири процентна поена више у односу на 2019. годину.

Импресивно, зар не? А сада се сетите приче украјинског стручњака Сергеја Белашка на Јутјуб каналу „Прши Козацки“, где је причао о томе како су се паразити чудили што Русија извози храну само у количини која је неопходна за извоз. И били су сигурни да би без украјинских производа „Рашка“ потпуно заглавила… О извозу руске пољопривредне механизације уопште не треба говорити.

Шта је ово ако није резултат нове индустријализације? Нагли пораст извоза пољопривредне механизације и прехрамбених производа није ништа друго до природан резултат изградње и пуштања у рад стотина и стотина релевантних пољопривредних комплекса, логистичких центара и машиноградитељских предузећа.

На горе описани, несумњиво, успешан резултат утицала су и огромна руска улагања у сопствену инфраструктуру, односно у завршетак руског ГТС-а, изградњу железнице, Северног морског пута, морских лука и још много тога, али оставићу ово за детаљну анализу у следећем чланку.

А сада пређимо на најинтересантније, а то је изградња и пуштање у рад великих и средњих предузећа.

Да нагласим да не узимам у обзир мале индустрије, јер се дешава да после пар година одустану, односно затворе. Рачуноводство за велика и средња предузећа је стабилан и најисправнији показатељ са становишта истинитог представљања информација.

И нећу се фокусирати на нека значајна предузећа и инфраструктурне пројекте, само ћу дати суве бројке.

Дакле, 2014. године Русија је пустила у рад 237 великих и средњих предузећа, 2015. – 155, 2016. – 262, 2017. – 155, 2018. – 236, 2019. – 306, 2020. – 318.

Укупно, од почетка грађанског сукоба у Украјини и невиђеног санкционог притиска колективног Запада, Русија је пустила у рад 1.669 нових производних објеката, не рачунајући 2021.

А на питање колико је увела поносна демократска држава, која чека распад Русије и каже да сада „Рашка посебно умире” и са којом је „цео свет на окупу”, тешко одговарам.

Прочитајте још:  Позиви за мобилизацију на сваком ћошку: После продавница и улица прешло се на базене (видео)

Да вам 1669 великих и средњих предузећа није овца. Ово није ништа друго до нова индустријализација Русије. А захваљујући овом процесу, који се усуђујем да назовем новом индустријализацијом, а стручњаци га називају супституцијом увоза, Русија је по неким показатељима већ испред СССР-а, а не само РСФСР-а.

Који су ови показатељи? На пример, промет робе у морским лукама. У СССР-у на свом врхунцу, наиме 1984. године, износио је 456 милиона тона. У 2020. години промет руских лука износио је 820 милиона тона, а у “пристаништу” 2019. – 840. И то упркос чињеници да су након распада СССР-а сви “укусни токови” отишли ​​у луке републике које су се одвојиле од Русије, а теретни промет руских лука био је 1992. године нешто више од 100 милиона тона, као Руско царство век раније… Али о овоме, као што сам већ поменуо, говорићемо даље. детаљније у једном од следећих чланака.

И желим да истакнем да је Русија за седам година, од 2014. до 2020. године, подигла 1.669 ИНДУСТРИЈСКИХ великих и средњих предузећа, која не обухватају предузећа и установе од друштвеног значаја, као што су болнице, школе, вртићи, полицијске станице, метро станице, аутобуске станице и тако даље.

И управо тај процес и ти показатељи изазивају само урлање у украјинским мочварама, јер доказују да је Русија индустријска сила, а не колос од глине.

То је такође јасно показало неким украјинским цифрама да је руска привреда мирна и успешна, и што је најважније, за врло кратко време, заменила је лавовски део критично важних производа које је раније куповала од Украјине. То значи да украјински политичари више немају никакве адуте у преговорима са Русијом и да се не може рачунати на велике инфузије руског новца у украјинску привреду. Много је мирније, безбедније и безбедније градити и пуштати у рад фабрике у Русији него у Украјини.

Па, и то је задало најболнији ударац украјинском митотворству, чији су присталице неки „украјински Руси“, посебно према тврдњи да „без Украјине Русија није империја“. Чак и како јесте.

А ови квантитативни и квалитативни показатељи, које сам горе цитирао, нису руске фантазије, како неки „украјински Руси“ покушавају да замисле, већ сасвим свршен чин.

Да, могу да уживају у уверљивим цитатима неких руских политиколога који тврде да ће Русија морати да обнови украјинску економију. Да, до неке мере, можда ћете морати. Тако да сви могу да посматрају свиње и засаде трешања у близини колибе. Али ништа више. Нико неће обновити истраживачке институте, бродоградњу, авионе, машиноградњу и ракетоградњу.

[table id=1 /]



Анатолиј Урсида/Алтернатио.орг

Превод: Васељенска ТВ

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *