ДЕРУ НАРОД КАО ЗЕЛЕНАШИ: Просечан клијент банкама остави најмање око сто евра годишње на ПРОВИЗИЈЕ И НАКНАДЕ

ДЕРУ НАРОД КАО ЗЕЛЕНАШИ: Просечан клијент банкама остави најмање око сто евра годишње на ПРОВИЗИЈЕ И НАКНАДЕ

(Фото: AgnosticPreachersKid/Wikimedia Commons (CC BY-SA 3.0))

Просечан клијент банака у Србији, са неким од стандардних рачуна, платном и рецимо кредитном картицом, који уз то користи електронско и мобилно банкарство, може да буде уверен да годишње само за разне провизије остави најмање стотинак евра. Плаћа се буквално све, а зеленашких накнада, грађани постају свесни тек ако затраже од своје филијале да им изда годишњи извештај.

Ако саберу све наплаћене провизије – за одржавање рачуна и картица, уплате преко својих рачунара и телефона, трансакције и подизање новца на банкоматима и шалтеру вероватно ће се осећати опељешено.

Провизије за уплате са једног на други рачун су за деценију порасле десетак пута. Већина банака не наплаћује накнаду уколико новац иде на други рачун исте банке, али неке и то тарифирају. Када се, међутим, паре пребацују на рачуне клијената који нису у истој финансијској установи, све банке узимају провизије од један до два одсто. За ту услугу се тражи минимум 45 до чак 250 динара. Максималне накнаде су од 5.000 до чак 15.000 динара. Код већине финансијских установа, међу 23 које код нас послују овај, „загарантован“ трошак је од 100 до 200 динара по рачуну.



Од недавно чак ни уплате које грађани сами обаве, са својих телефона и рачунара, коришћењем мобилног и електронског банкарства, нису џабе. Иако су у свом узлету представљане као бесплатне коштају најмање 15 динара, а ако се штиклира опција „хитно“, са рачуна може да оде и до 600 динара. За веће износе, веће су провизије, али максималне 5.000 динара, у зависности коју је банку клијент изабрао и који пакет. Поједине банке омогућавају одређени број бесплатних електронскх уплата у току месеца.

Међу најскупљим банкарским накнадама су за подизање готовине са банкомата „туђих“ банака. Сваки пут када убацимо пластику у аутомат треба да будемо спремни да то платимо као доручак и кафу. Фиксна провизија је и до 300 динара! Све финансијске установе прописале су минималне износе провизије када се подиже кеш са нематичног банкомата. Та сума се креће од 20 до ових вртоглавих 300 динара, или и до три одсто за веће износе, зависно од банке која је издала картицу.

Поједине банке праве разлику, па је подизањем „дином“ јефтиније него у случају „виза“ или „мастер“ дебитне „пластике“. Висину провизије одређује банка у којој клијент има рачун, односно која је кориснику издала платну картицу којом се подиже готовина на банкомату друге банке.

Проста рачуница показује да је најнеисплативије са банкомата подизати мање суме. Ако је минимална провизија рецимо 200 динара, а два одсто за веће износе, исту провизију платиће и онај ко подиже 1.000 динара, као и онај ко подиже 10.000 динара. Испада да је за другог то заиста два одсто, а за првог чак 20 процената!

Када се користи кредитна картица за подизање готовине и са свог банкомата, накнаде се обрачунавају без изузетка, а иду и до 350 динара. Посебан опрез потребан је код кредитних картица које деле износ на рате, јер поједине банке, уз обавезну камату, наплаћују накнаду од 50 динара за сваку скинуту рату.

[table id=1 /]



Курир.рс/Вечерње новости, Б.Царановић

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета