Најсмртоноснија вакцина у историји човечанства

Најсмртоноснија вакцина у историји човечанства

(фото:Илустрација)

Сигурно и ефикасно. То је оно што као папиге понављају с екрана разне медијске личности и квази-научници (за које никад прије ковид кризе нисте чули) којима ваљда морамо веровати на реч. Јер ако је на ТВ-у онда мора бити истина. Због цензуре која влада у медијском простору једине нуспојаве и смртни случајеви повезани с вакцином су они за које чујемо из прве или друге руке од познаника, обитељи или пак прочитамо на друштвеним мрежама (уколико их фактографи не скину). Цензура је ту да скрива. Цензура је ту да помогне у обликовању перцепције свеколиког становништва загледаног у телевизоре и странице масовних медија. Цензура је ту да створи утисак да је вакцина прошла пуста тестирања и сигурносне провере пре него што је дошло на тржиште. Цензура је ту да помислите – вакцина је сигурна и ефикасна. Међутим, подаци и чињенице су ту – нису скривене за све оне које занима истина. А те чињенице вриште свима који обрате пажњу на њих. Јер вакцина (које заправо није вакцина) на које нас више не наговарају него присиљавају је најсмртоносније вакцина у историји човечанства.

У недавном интервјуу с др. Mercolom Steve Kirsch, предузетник, оснивач и извршни директор ЦЕТФ-а (COVID-19 Early Treatment Fund) говори о томе како је од особе која је имала пуно поверење у систем (и сам се вакцинисао с две дозе вакцина) критичким размишљањем и властитим истраживањем дошао до податка да се на милион доза вакцина убије cca 411, односно 822 људи, будући да већина вакцина на тржишту захтева две дозе. Kirsch је користио исту методологију коју је предходних година примењивао ЦДЦ (амерички Центар за контролу болести) како би утврдио фактор непријављивања нуспојава. Пре десет година утврђено је да је тај фактор 95, односно, да би број нуспојава у бази података VAERS (Систем за пријављивање штетних нуспојава након вакцинисања) требало помножити с 95 како бисмо добили приближно тачан број нуспојава и смртних исхода.

Kirsch је применом те методологије која узима у обзир осам различитих извора података дошао до фактора 41, па тако долазимо до процене да је од вакцина против ковида умрло, само у САД-у између 150.000 и 300.000 људи. Један од осам различитих извора података које је користио у процени фактора недовољног пријављивања нуспојава била је анкета на 100.000 испитаника која је имала два питања – 1. Колико особа познајете да је умрло од ковида? и 2. Колико особа познајете које су умрле од вакцина? Заиста, колико знате једних а колико других?

Амерички систем за праћење, ВАЕРС, намерно је направљен тако да смањи број пријава нуспојава и смртних случајева. Потребно је 30 минута да би се попунио извештај за једног пацијента, нема могућости да се током попуњавања обрасца похрани попуњено, према томе уколико се све не заврши одједном, подаци се губе и потребно је све направити испочетка. Лекари немају времена, нити су плаћени за тај додатни посао, тако да су дестимулирани пријављивати нуспојаве. Премда постоји законска обвеза, не постоји никаква санкција у случају непријављивања.

Једини начин да проверимо смртност од вакцина је посматрање вишка смртности тј. смртности без обзира на узрок по „вакциналном“ статусу. Тако је у септембру ове године објављен чланак[1] професора Нормана Фентона и Мартина Неила са лондонског свеучилишта Queen Mary под насловом „Упоређивање добно прилагођених стопа смртности без обзира на узрок у Енглеској између вакцинисаних и навакцинисаних“. Тако напомињу – ако је ковид опасан као што се тврди и ако су вакцине ефикасне као што се тврди, до сада бисмо требали имати пуно више смрти повезаних с ковидом међу невакцинисаним него међу вакцинисаним по свим добним групама. Ако су вакцине сигурне као што се тврди онда не бисмо требали имати пуно више сувишних смрти од узрока невезаних уз ковид међу вакцинисаним него међу невакцинисаним. Према томе укупан број смртних случајева, без обзира на узрок, требао би бити виши међу невакцинисаним него међу вакцинисаним како би се потврдила тврдња да вакцина има више користи него штете.

Анализа професора Фентона и Неила показује нормалан сезонски тренд морталитета код невакцинисаних с врхунцем у 6. недељи, средином фебруара 2021, са сталним трендом пада према лету. Међутим, код вакцинисаних тај је тренд сасвим другачији. У почетку се бележе ниже релативне стопе морталитета код вакцинисаних, потом од 17. до 24. недеље вакцинисаних премашују стопе морталитета које се бележе код невакцинисаних, да би се након тога стопе морталитета и вакцинисаних и невакцинисаних готово сасвим уједначиле. Заправо, чак и кад се користи добно прилагођена стопа морталитета, стопа смртности међу вакцинисаним тренутно је већа него међу невакцинисаним, закључују аутори.

Подаци доступни на страницама ONS-a[2] (Office for National Statistics – Уред за националну статистику Уједињеног краљевства) несумњиво показује на пораст морталитета у групи вакцинисаних за особе од 10 до 59 година старости.

Најсмртоноснија вакцина у историји човечанства

Код невакцинисаних, стопа морталитета је била виша током марта од стопе морталитета вакцинисаних, међутим већ почетком априла стопа морталитета вакцинисаних расте и значајно премашује стопу морталитета код невакцинисаних. Питам се – гледа ли ико од доносиоца одлука ове податке? Од почетка пандемије чини се да им је брига за здравље грађана само параван за дјеловање у супротном смеру. Ако је депопулација циљ вакцинисања, служе ли им ови подаци као доказ да су на добром путу? И да требају убости свако раме на планети како се више не би имало с ким радити оваква поређења?

Још једна занимљивост крије се у службеним подацима CDC-а[3] који показују невјеројатан пораст броја смртних случајева с абнормалним симптомима и клиничком сликом од почетка вакцинисања у САД-у.

Најсмртоноснија вакцина у историји човечанства

Светска здравствена организација наводи да смрти у овој категорији обухваћају:

  • Случајеве за које се не може одредити специфичнија дијагноза чак и након што су све чињенице везане уз случај истражене;
  • Знакове или симптоме који су постојали у време првог сусрета који су се показали као пролазни и чији се узроци нису могли утврдити;
  • Привремене дијагнозе код пацијента који се није вратио на даљње испитивање или његу;
  • Случајеви упућени негде другде на истраживање или лечење пре постављања дијагнозе;
  • Случајеви у којима прецизнија дијагноза није била доступна из било којег другог разлога;
  • Одређени симптоми, за које су се пружиле додатне информације, а који сами по себи представљају важне проблеме у медицинској пракси.

Као што се у графикону јасно види број таквих „мистериозних“ случајева је приближно стабилан и у просеку је 1.175 особа недељно кроз целу 2020. Након увођења вакцинисања 14.12.2020. број умрлих од неразјашњених разлога лагано расте да би средином маја ове године нарастао на неверојатних 6.788, што је скоро пет пута више у односу на просек 2020! Главни проблем у одгонетању повезаности вакцина и смрти је у томе што је патолозима очито непознаница који се све процеси покрећу у телу на станичном степену након убризгавања вакцине, камо иде мРНА, како утиче на имунитет, што се догађа у крвним жилама, што се догађа са станицама које производе спике протеине, што ради мРНА у различитим органима у које допутује… и низ других ствари. Са сасвим новом технологијом чији експеримент је у току, како би уопште и знали? Како уопште одређују која смрт јест а која није повезана с вакцином?

Toby Rogers који се бави проценом ризика и штете посљедњих година, направио је cost-benefit анализу за вакцине против ковида. ФДА – америчка Агенција за храну и лекове објавила је 2011. књигу на 242 странице – Комуницирање ризика и користи: Приручник заснован на доказима (Communicating Risk and Benefits: An Evidence-Based User’s Guide). Приручник наводи да је за правилно доношење одлука нужно одредити апсолутни ризик, релативни ризик и број потребан за третман (NNT – number needed to treat). Међутим, процена ризика и користи при подношењу Фајзерове пријаве за условно одобрење за вакцинисање деце од 5 до 11 година наводи само релативни ризик за старију популацију игноришући апсолутни ризик и ННТ.

Исто тако смјернице CDC-a (Guidance for Health Economics Studies Presented to the Advisory Commitee on Immunization Practices (ACIP)) описују 21 саставницу коју свака студија економичности везана уз вакцине мора имати. На четири различита мјеста CDC наводи важност одређивања тзв. NNTV-a, тј. броја потребног за вакцинисање (number needed to vaccinate) што документ ФДА везан уз одобрење вакцина за узраст 5-11 г. нигде не спомиње. ННТВ је број који каже колико је особа потребно вакцинисати да би се спречио један случај хоспитализације, пријема на интензивну негу или смрти као стандардан начин мерења оправданости било којег лека или вакцине. То је важан алат који користе доносиоци одлука за процену што је боље – узети нови лек, неки други постојећи лек или не чинити ништа.

У случају вакцина против ковида фармацеутске компаније не воле спомињати NNTV због тога што је тај број апсурдно висок тако да вакцине не би прошле нити једну поштену анализу штете и користи. Ronald Brown, здравствени економист из Канаде, проценио је да је NNTV како би се спречио један једини случај корона вируса између 88 и 142. Немачки и холандсски истраживачи, користећи велики узорак (милијон људи) из израелске студије израчунали су да је NNTV између 200 и 700 како би се спречио један случај ковида помоћу мРНА Фајзерове вакцине. Ишли су још даље и проценили да је NNTV за спречавање једног смртног случаја око 16.000. То је разлог зашто фармацеутске компаније мрзе ту бројку. Надаље, NNTV за спречавање једног јединог случаја нема посебан значај ако узмемо у обзир да се већина људи, нарочито деце, самостално опораве од ковида.

У Фајзеровим клиничким испитивањима од 22.000 учесника који су примили вакцину, један је умро од симптома налик ковиду, а од њих 22.000 који су примили плацебо, две особе. Међутим, исто тако у групи вакцинисаних 5 је особа умрло од срчаног удара, а само 1 у плацебо групи. Дакле, дало би се закључити да за сваки живот спашен од ковида, Фајзерова вакцина убије 4 срчаним ударом. У групи вакцинисаних је тако у 6 месеци, колико је испитивање трајало, било укупно 20 смртних случајева а у плацебо групи 14. Будући да је извукао поуку из овог испитивања, Фајзер је своје испитивање на деци од 5 до 11 година намерно направио на малом узорку од 2.300 ученика у кратком трајању од само 2 мјесеца, како би прикрио штетне резултате. Баш као и у случају клиничке студије на одраслима и након испитивања на деци вакцинисали су и плацебо групу. Такође су из испитивања искључили сву децу која су раније преболела ковид.

Како би се утврдио NNTV у случају деце треба узети у обзир да је код деце ризик од смрти узроковане ковидом екстремно низак. У мета анализи која комбинира податке из 5 студија, истраживачи Catrine Axfors и John Ioannidis утврдили су стопу смртности код деце 0-19 година (IFR) од 0,0027% . Код деце 5-11 година старости, IFR је још нижи. Дакле, колико би деце требало примити вакцине како би се спречила једна хоспитализација, пријем на интензивну негу или смрт?

Фајзер у својој клиничкој студији[4] пише да је било нула хоспитализација или смртних случајева у контролној групи деце 5-11 г. од њих 2.300 учесника. Дакле, број који је потребно вакцинисати како би се спречила једна хоспитализација, пријем на интензивну негу или смрт је једнак бесконачности – могли бисте вакцинисати сву децу света и не бисте спречили нити једну смрт од ковида. Већ тај податак из Фајзерове студије указује на бесмисленост вакцинисања деце, јер не доноси никакву корист.

Уколико се узме у обзир и апсолутна бројка особа чија се смрт повезује с ковидом, јасно се види да је учешће деце занемарив. Према подацима ЦДЦ-а од почетка пандемије до краја октобра 2021. године умрло је 170 деце (доби 5-11 г.) од болести повезане с ковидом и у правилу су сва деца имала коморбидитете. То представља само 0,1 посто свих смрти повезаних с ковидом у САД-у, премда је учешће деце те старости у укупном становништву чак 8,7 посто.

Ако узмемо у обзир да Фајзерово мРНА вакцина делује само неких 6 месеци[5], било какво моделирање мора узети у обзир оправданост вакцина за 57 деце с обзиром на раздобље пандемије од 18 месеци (170/3) која би могла умрети од ковида за време пола године деловања вакцине. У најбољем случају, фајзерова вакцина могло би бити 80% оправдана у спречавању хоспитализације и смрти. Дакле, вакцинисање 28.384.878 деце (колико их има те старости у САД-у) у старости 5-11 с две дозе вакцина, спасило би не више од 45 живота (0,8 оправданост x 57 смртних случајева = 45). Из тога произлази да је NNTV, како би се спречио један смртни случај, у овој старосној гурпи 630.775, а будући да је вакцинисање у две дозе то значи 1.261.550. То је дословно најгори NNTV број икада у историји вакцинисања. С толико доза вакцина долазе и бројне нуспојаве и смртни случајеви.

Будући да је Фајзерова клиничка студија имала тако мали узорак деце у испитивању, бољи увид у могуће нуспојаве могуће је добити из старосно најближе групе становника, оне од 12 до 24 године. До краја маја 2021. барем једном дозом вакцинисано је 31.761.099 особа те старости. Деца од 12 до 15 година вакцинишу се од средине маја тако да је проматрано раздобље такође неких пола године. За то време пријављено је 128 случајева смрти од мРНА вакцина у доби 12-24г. Ако узмемо у обзир да је фактор непријављивања нуспојава 41, укупан број смртних исхода за ту старост био би 5.248. Значи вакцина ће убити 5.248 деце како би спасило 45.

Дакле, рачуница је јасна: Да бисмо спасили једно дете од ковида, убит ћемо најмање 117 дјеце!

Када је у питању миокардитис, од њега ће обољети 1 од 317 дечака у групи 16-17 година.

Steve Kirsch је такође анализирао смртност од ковид вакцина по старосним групама на темељу базе података VAERS. Тако је утврдио да ће у старосној групи 80-годишњака вакцина убити двоје да спаси једно. За 20-годишњаке убит ће 6 да спаси једног.

До појаве вацина против ковида најсмртоносније вакцина била је вакцина против богиња – на милијон вакцинисаних догодио би се један смртни случај. Вакцина против ковида (за сада) усмрти 822 човека на милијон.

Међутим, свако ко погледа HALMED-ову страницу с пријављеним нуспојавама у Хрватској доступних вакцинаа против ковида закључио би да су вакцине сигурне. Свеукупно је пријављено тек 5621 нуспојава од којих 78,5% нису озбиљне а 21,5% су оцењене као озбиљне. Тако у HALMED-у напомињу: „Напомињемо да је број пријава сумњи на нуспојаве опћенито индикатор квалитете самог система пријављивања нуспојава. Указује на висок степен освештености здравствених радника и корисника вакцина о потреби за пријављивањем нуспојава, чиме се осигуравају веће количине података који служе за праћење сигурносних профила вакцина.“

Што је аутор тих редака хтио рећи? Да је пријављени број толико велик да засигурно сваки здравствени радник савесно пријављује нуспојаве? Да здравствени радници код нас нису претрпани послом и да имају времена посветити пола сата по пацијенту како би пријавили нуспојаву? Колико је мени познато од свих смртних случајева и озбиљних нуспојава људи које познајем, нити једна нуспојава није пријављена. И заправо, је ли у реду да агенције које одобравају стављање вакцина и лекова на тржиште уједно и прикупљају податке о њиховим нуспојавама? Колико им је уопште у интересу да се оне ревно пријављују? Није ли то сукоб интереса? Не би ли то требала радити нека независна институција? Јер, пуно нуспојава значи да агенција није одрадила свој посао како треба.

Што се тиче пријављених смртних случајева у Хрватској везаних уз вакцинисање њих је било 41, а сви су оцењени у HALMED-у као „није вероватно“. Нисмо ли ми један посебно отпоран народ на вакцине?

Прави увид у сигурност вакцина у Хрватској имали бисмо поређењем смртности вакцинисаних и невакцинисаних без обзира на узрок смрти. Покушала сам пронаћи такве податке, али једино наилазим на податке вакцинисаних вс. невакцинисаних кад је у питању ковид. А та нам бројка може само рећи нешто о оправданости вакцина, никако не о сигурности. Колики је фактор непријављивања случајева у Хрватској? Можемо само нагађати, али вјерујем да је висок. Примијенимо ли процјену Stevea Kirscha на Хрватску и ако узмемо у обзир да је до данас утрошено 4.047.302 дозе вакцина, а на милијон доза у просеку умире 411 особа, онда бисмо могли аналогно доћи до цифре од 1.663 особе која је умрла од вакцина у Хрватској.

Једине бројке којима нас Стожер засипа су везане уз смрти и хоспитализације везане уз ковид. Није их брига колико ће деце умрети од вакцина и претрпети тешке последице. Није битно. Њихов фокус је на „спашавању“ деце (и одраслих) од ковида. Све друге смрти су случајне и неповезане с вакцином. Ускоро ће нас уверавати да је нормално да деца имају срчане и мождане ударе. Догађа се. Како знате да је од вакцина, рећи ће вам? Покушавајући вас разуверити у ономе што вам здрав разум говори.

Аутор: Сандра Божић

Текст ћирилозовао уредништво Борба за истину

[1] https://probabilityandlaw.blogspot.com/2021/09/all-cause-mortality-rates-in-england.html

[2] https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/birthsdeathsandmarriages/deaths/datasets/deathsbyvaccinationstatusengland

[3] https://data.cdc.gov/d/muzy-jte6/visualizationhttps://covid.cdc.gov/covid-data-tracker/#vaccination-trends_vacctrends-total-cum

[4] https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.07.28.21261159v1.full.pdf+html

[5] https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3949410

Извор: Логично.ком

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета