Железнице успориле са реформом и нижу губитке

Српске железнице послују у минусу, упркос томе што их је Међународни монетарни фонд (ММФ) више пута похвалио као најбоље реформисано јавно предузеће у Србији. Њихове губитке покрива држава, која ће их следеће године субвенционисати са око 18 милијарди динара, што је за милијарду више него ове године.

Сва четири железничка предузећа су 2020. остварила губитак од око 5,5 милијарди динара, а пре пандемије, односно 2019. био је 500 милиона динара мањи. По свему судећи и ову годину ће завршити са негативним резултатом. „Инфраструктура железница” је у првих шест месеци имала губитак од 1,1 милијарду динара, „Србија воз” 631,8 милиона динара, а „Србија карго” 317,5 милиона динара.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да су железнице најдаље отишле у реформи у односу на друга јавна предузећа. Направљена су четири функционална предузећа са којима се лакше управља.

– Са друге стране, железница се у највећој мери ослободила вишка радника и вишка технике која је само правила трошкове и оптерећивала предузеће. То је оно на шта ММФ указује да је добро урађено за разлику од неких других предузећа, попут ЕПС-а или „Србијагаса” – сматра Савић.

Наводи да железница прави губитке зато што више нема оно место које је раније имала. Изгубила је и технолошку и економску трку. Суштинска ствар је што и даље има високе трошкове по јединици превоза путника или робе.

– Број превезених тона и путника је рапидно пао. А трошкови су остали високи, иако је предузеће реформисано. То је кључни разлог зашто железничка предузећа не могу да функционишу како треба. Мислим да ће се ситуација, можда не тако брзо, прилично поправити када се заврше брза пруга ка Суботици и обнови пруга на Коридору 10 од Ниша ка југу. За барску пругу се не зна, јер очигледно нема интереса ни за превоз путника, а ни терета. Железници ће бити потребне године, да би дошла у неку позицију коју је имала пре 20 или 30 година и то је разлог због кога држава издваја поприличан новац јер не можете тако велики систем да пустите да пропадне – напомиње Савић.

Анализа Фискалног савета показује да су се предузећа „Србија карго”, „Србија воз” и „Инфраструктура железница Србије” у периоду пре избијања пандемије суочавала са смањеним обимом активности и падом конкурентности. Основни разлог лежи у затварању пруга због радова у оквиру планираних и изненадних реконструкција. Тако да је од 2017. до 2019. број путника „Србија воза” опао за четвртину, док је број дана обуставе рада „Србија карга” учетворостручен.

Сва четири железничка предузећа су 2020. остварила су губитак од око 5,5 милијарди динара, а пре пандемије, односно 2019. био је 500 милиона динара мањи.

Уз затварање пруга, на пословање „Србија карга” негативно се одразио и губитак тржишта под притиском конкуренције приватних превозника. Тржишно учешће овог предузећа се у само две године смањило за око 10 процентних поена, а количина превезене робе била је чак 15 одсто нижа у односу на 2017.

– Последично, дошло је до смањења изворних прихода „Србија воза” и „Србија карга” за скоро петину у посматраном периоду. Пад обима њихове активности одразио се и на „Инфраструктуру”, која одржава мрежу пруга и убира приходе од њиховог коришћења. Изворни приходи „Инфраструктуре” смањили су се такође за једну петину. Све то је резултирало повећањем губитака ових фирми – наводе из Фискалног савета.

„Србија карго” је због смањења тражње за својим услугама у време пандемије, прошле године превезао чак 15 одсто мање робе него у 2019. У још тежој ситуацији се нашао „Србија воз”, који је током ванредног стања био у обавези да потпуно обустави путнички саобраћај, услед чега је превоз путника у 2020. био за трећину мањи него у претходној години. То се одразило и на лошије пословање „Инфраструктуре” која је претрпела нови пад прихода.

– Извештаји о пословању у првој половини 2021. указују на успорен опоравак железничког саобраћаја. „Србија карго” је за првих шест месеци превезао 20 одсто мање робе него у истом периоду 2019. док број путника „Србија воза”, премда нешто већи него у 2020, још за трећину мањи него у преткризној 2019. Разлог успореног опоравка железничког саобраћаја је највероватније то што су се интензивирали радови на реконструкцији главних пруга – напомињу из Фискалног савета.

Пошто железничка предузећа из својих редовних прихода не могу да покрију расходе из пословања, та разлика се надокнађује из републичког буџета. За те намене држава је у периоду 2018–2020. издвајала годишње по 15 милијарди динара. Највећи део тих расхода, око 12 милијарди динара, односи се на покривање оперативних трошкова пословања, а мањи део, око три милијарде за инвестиције. Међутим, услед лошијег пословања ове групе предузећа током пандемије, субвенције из републичког буџета су се повећале за две милијарде динара ове године.

Из Фискалног савета наводе да су се реформе у железницама успориле на шта указује и постојани губитак тржишта „Србија карга”, који је иначе био најмање проблематично предузеће у овој групи. Међутим, чак да се реформе у овим фирмама убрзају (побољшање наплате, оптимизација броја запослених и унапређење кадровске структуре), потребно је време да дају ефекте.

[table id=1 /]

Политика