Писмо са Косова или скривене (на)мере

Писмо са Косова или скривене (на)мере

EPA-EFE/Stringer

Од 6. децембра на Космету важе нове ковид мере и као ни једне до сада изазвале су бројне контроверзе. Посебно у делу који се односи на слободу кретања, односно услова за улазак на КиМ.

 

Према новим мерама, свака особа која уђе на територију КиМ мора да има потврду о вакцинацији са две дозе вакцине против вируса ковид -19, или потврду о вакцинацији једном дозом – не старију од месец дана – али и негативан ПЦР тест не старији од 48 сати. Лица која имају потврду о вакцинацији једном дозом, али и доказ да су прележали корону – позитиван ПЦР тест издат не мање од 21 дан и не више од 180 дана –  такође могу да уђу на КиМ. Мере се односе и на децу старију од 12 година. Ово су мере које се већ примењују и важиће до 3. јануара 2022. године. Тада ће их заменити још ригорозније мере, па на КиМ можете да уђете само ако сте комплетно вакцинисани.



Не треба ни да помињем нервозу и незадовољство које су наведене мере изазвале код Срба са Косова и Метохије и огромна већина нас – вакцинисаних и невакцинисаних – сматра не само да су оне ригорозне, непотребне, већ и да су политички мотивисане и усмерене ка томе да се опет изазову инциденти. Нећу улазити у причу о вакцинама, јер о њима се толико говори на нивоу целог света да је паметном до сада све јасно везано за њихову (не)ефикасност када је коронавирус у питању, а нисам ни компететна да говорим на ту тему. Покушаћу да објасним зашто мислимо да су мере донете са скривеним намерама, односно са политичком конотацијом, и да по ко зна који пут Срби извлаче најдебљи крај.

Нема поштеђених Срба

Мере су донете одмах после отварања границе Србије и Албаније. Ту одлазак и долазак људи нико не контролише и никакве потврде о вакцинама нису потребне – процењено је да из Албаније не долази никаква опасност. Даље, са територије КиМ се не може без одређених услова ући у Северну Македонију, с тим да захтеви надлежних из Скопља нису толико ригорозни за улазак у земљу – ту, дакле, постоји реципроцитет. За разлику од поменутог, прелазе на администартивној линији са централном Србијом у највећем броју користе Срби, и два евентуално три пута годишње масовније Албанци гастарбајтери.

Када су мере најављене 30. новембра били смо убеђени да се оне неће односити на људе који на КиМ живе, било да су Срби или Албанци, односно да ће на снази остати мере седмодневне изолације уколико немате ниједан папир, да ће важити потврда да сте прележали корону или да сте вакцинисани, ПЦР тест не старији од 72 сата или тест на антитела. (То су мере донесене у септембру у јеку епидемије и које су до 6. децембра биле на снази. Њих смо трпели и ћутали.) Донекле смо разумели опрезност због оних који долазе из земаља Западне Европе, јер је тамо нов сој вируса већ регистрован. Посебно јер знамо да је највећа стопа смртности и највећи број заражених забележен на КиМ након одласка гастарбајтера крајем августа, јер током лета нико о ничему није водио рачуна као да коронавирус није  постојао. Мере донете у септембру дале су резултате и тренутно број оболелих на КиМ у албанским срединама није ни двоцифрен, а преминулих нема. Ситација је добра и када су српске средине у питању.

Писмо са Косова или скривене (на)мере
Албанци на улици без обавезне маске у дану када су најоштрије мере ступиле на снагу, Липљан, 6. децембар (Фото: Јања Гаћеша/Нови Стандард)

Чињеница је и да се у централну Србију преко администартивних прелаза улази без икаквих мера. То значи да ћемо у наредним недељама имати колоне аутомобила Албанаца на прелазу Јариње који иду на скијање на Копаоник. Сведок сам томе прошле године уочи новогодишњих празника и лично познајем Албанце из Приштине који током зиме на поменутој планини проводе продужене викенде. Њих нико неће контролисати и уцењивати вакцином. Они јесу грађани Србије и немам ништа против, али тај пример не следи Приштина. Где год могу да нам отежају урадиће то и сакрити се иза нечега – овог пута иза епидемије. Не штеде чак ни децу.

Мере које су тренутно на снази, поред поменутих на прелазима, подразумевају низ других забрана за невакцинисане или делимично вакцинисане попут забране уласка у тржне центре, градски и међуградски превоз, ограничено је радно време ресторана и кафића, броја људи у таксију. Сви запослени у јавним институцијама морају бити вакцинисани. Ту су забране славља,  окупљања на јавним местима, обавезно је ношење маски и на отвореном и у затвореним просторијама, и још много тога другог.

Да би све што су забранили могли да контролишу треба им барем два пута више полицајаца и инспектора него што их имају сада. Под условом да само контролишу спровођење мера против коронавируса, а да све друго запоставе. Они немају капацитет да све написано прате и зато се у тржне центре улази слободно, у градовима где су Албанци апсолутна већина ретко ко носи маске на улици, а аутобуси и ресторани су пуни. Лично сам сведок, и пре и после донесених мера, да маске не носе ни у затвореним просторијама. То сам видела у згради Општине Призрен пре десетак дана где нико од  радника на шалтерима није имао маску. У Липљану нико од Албанаца није носио маску на улици првог дана када су најстожије мере до сада ступиле на снагу. За нас Србе то је луксуз о којем можемо само да сањамо. Србину који путнике превози комбијем из Липљана до Грачанице истог дана бројали су путнике и рекли да више од пет људи не сме да превози. Шта мислите, да ли путнике броје у превозима које користе Албанци у Србици, Ђаковици, Дечану или Клини, на пример?

Дупли аршини

На КиМ су одржани косовски локални избори и није се постављало питање када је корона у питању, а када је требало гласати. Када се кренуло са имунизацијом у остатку Србије, Албанци је нису дозволи у Домовима здравља који раде по српском систему, већ се и сада на вакцинацију иде у Куршумлију, односно Рашку, а они су месецима чекали да им стигну вакцине.

Када се све сабере остаје чињеница да једино место где се мере најлакше могу применити јесу административни прелази које, поновићу,  у 90 одсто случајева прелазе Срби – посебно на прелазу Јариње. Ових дана на поменутом прелазу из аутобуса се избацују студенти којима се не дозвољава да се врате на факултете, већ су уцењени да морају прво да се вакцинишу. Анкете које медији спроводе на северу покрајине преносе опште незадовољство људи и њихову наду да мере морају што пре да се промене јер је много проблема. Кажу да им је додатно угрожена слобода кретања.

Чак и да занемаримо да је ово Косово и да су у питању Срби и Албанци, постоји право човека да сам донесе одлуку да ли ће се или неће вакцинисати. То је лична ствар сваког појединца, а стоји да струка то треба да препоручује. Невакцинисани људи трпе одређене санкције, али им је омогућено да функционишу и да путују уз одређене услове – тестове или мере изолације. Остављено је какво такво право да своје грађанске слободе могу да бране. Овде сем уцене са вакцинацијом не постоји ништа друго, и она се, што је најстрашније, односи и на децу. Познајем човека који је вакцинисан два пута и који одбија да покаже потврду о вакцинацији јер сматра да је то његова лична ствар и да се то никога не тиче. Неће да је користи, како каже, као аусвајс. Трпимо дупле аршине и када су мере заштите од коронавируса у питању и нема силе која ће нас убедити да исто поступају и према Албанцима. То гледамо својим очима и сведочимо већ више од годину дана, чак и сада када су ригорозне мере на снази.

Да поменем и да је пракса била да када се донесу одређене мере одмах реагује неко из Српске листе, обично Далибор Јевтић, који је објашњавао на кога се мере односе и шта оне значе за Србе који живе на КиМ. Сада сви ћуте. Круже приче да се надају да ће Албанци да се побуне, па ће мере ублажити. Ако смо сведоци да се мере по Косову и Метохији у албанским срединама баш и и не спроводе, џаба им нада. За среду јесте заказан протест угоститељских радника у Приштини, али то и нема неке везе са прелазима. Прича се и да ће од понедељка – 13. децембра – кренути оштре контроле спровођења мера по Косову и Метохији. Хајде и то чудо да видимо. Да контролишу и папрено кажњавају Албанце на територији целе покрајине, а они да буду мирни и не реагују. Питање је колико Аљбину Куртију одговара да Албанци крену масовније да се буне, сада када је на стакленим ногама јер је доживео дебакл на локалним изборима. Одговарало би му да се Срби побуне јер би онда глумио силу, „државу“, слао припаднике Росу на север са оклопним возилима и евентуално продужио свој живот на власти.

Писмо са Косова или скривене (на)мере
РОСУ на Јарињу, 22. септембар 2021. (Снимак екрана/Јутјуб/Kosovo Online)

Тако изгледа живот на Косову и Метохији уочи празника, пред сам крај ове године. Једни доносе мере надајући се једном, други ћуте надајући се другом, а народ – Срби са КиМ – је убеђен да је све, на жалост, и даље само политика.

Јања Гаћеша/Нови Стандард

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета