Пиштаљка: Сенићеви синови од шест и девет година позајмили милионе својој фирми

0

(фото:Н1)

Синови садашњег функционера СНС, а некадашњег посланика ДС и СДС Александра Сенића, дечаци од шест и девет година, власници су фирми „Пуре фруит” (Чисто воће) и „Цхерриес анд qуинцес” (Трешње и дуње) које су за последње три године повећале капитал за око 50 милиона динара, иако све време пословања нису приходовале ни половину овог износа, пише Пиштаљка. Како открива овај портал, малолетни синови постали су и власници државне земље.

Мада новац нису зарадиле, фирме су увећале свој капитал тако што су Сенићев отац (сувласник у „Пуре фруит“ са десет одсто) и Сенићеви малолетни синови (власници 90 одсто „Пуре фруит” и 100 одсто „Цхерриес анд qуинцес”) дали позајмице својим фирмама које су потом претворили у капитал, пише Пиштаљка. Портал наводи да је оваква финансијска акробатика дозвољена законом, само је нејасно одакле потиче новац за позајмицу кад фирме послују са губицима, а поготово одакле милиони малолетној деци Александра Сенића. Према писању портала, и Сенићева једанестогодишња ћерка такође је власница фирме која се зове „Пројецт абилитy” и која такође послује са губицима, али до сада није бележила позајмице власника.

Сенић, који је сада високи функционер Српске напредне странке, у коју је „прелетео“ из Социјалдемократске странке Бориса Тадића – за шта је награђен и местом директора сектора у „Коридорима Србије“ – за заступника своје деце у свим њиховим фирмама овластио је партијског колегу Бојана Милетића, који је, као и он, члан општинског већа општине Рача, наводи Пиштаљка. Осим што имају заједничке послове у фирмама Сенићеве деце, Сенић и Милетић заједно изнајмљују и државну земљу у Рачи, што је проблематично са становишта сукоба интереса, на шта је у свом извештају о пословању општине Рача указао и државни ревизор, додаје се у тексту.



Наиме, малолетни синови и отац Александра Сенића, под нејасним околностима постали су власници парцела у општини Рача које су биле у државном власништву и које је држава издавала под закуп, а реч је о три њиве у државном власништву које су прешле у посед фирми „Пуре фруит” и „Цхерриес анд qуинцес”, пише портал Пиштаљка.

Како преноси портал, на проблематично учешће Сенића и Милетића у закупу државне земље недавно је указао и државни ревизор наводећи у свом извештају да ова двојица чланова општинског већа имају чак 26 уговора о закупу државних парцела – Сенић 23, а Милетић три. Сенић је, после упозорења ревизора, отказао закуп деветнаест парцела, па сада закупљује четири, међу којима је и она чији је сувласник, заједно са државом, његов отац, наводи Пиштаљка.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  „Министарство науке да одустане од исплате милиона фантомским организацијама“

Ревизор је, како преноси портал, установио неправилности и у поступку комасације на територији општине Рача, на шта су раније указивали житељи два села који су тврдили да је локално руководство на незаконит начин одузимало државну земљу.

Пиштаљка наводи да је фирма „Цхерриес анд qуинцес” у власништву двојице синова Александра Сенића од 2018. године. У априлу прошле године фирма је докапитализована за скоро скоро пет милиона динара. У одлуци о повећању основног капитала ове фирме наводи се да је основ за повећање конверзија потраживања, додаје се у тексту. Наиме, власници фирме – два детета – прво су позајмила милионе фирми да би затим та позајмица одлуком била претворена у капитал фирме, наводи Пиштаљка, и додаје да је фирма од оснивања у губитку, а пре две године је почела да бележи значајније приходе. Паралелно су јој порасли и трошкови – па сваку годину од оснивања фирма завршава минусом, наводи се у тексту.

У другој фирми – „Пуре фруит” – забележен је значајно већи раст капитала, иако та фирма од оснивања скоро па и није имала приходе – наиме, укупно је приходовала 287.000 динара и то све 2020. године, навдои Пиштаљка. Гледајући билансе, фирма у 2019. години није била активна јер није имала никакве приходе, али је зато те године Слободан Сенић, отац високог функционера СНС-а, унео неколико њива у капитал фирме, али и значајан новчани капитал, опет претварањем у капитал, наводи се у тексту. Тако фирма коју је 2019. године основао отац Александра Сенића са 1.000 динара основног капитала сада има преко 40 милиона динара новчаног капитала и скоро три милиона динара неновчаног капитала иако практично није радила – јер није имала приходе, додаје Пиштаљка.

У марту ове године малолетни синови Александра Сенића постали су власници ове фирме, па сада сваки од њих поседује по 45 одсто удела, а преосталих 10 одсто и даље припада Слободану Сенићу, а директор ове фирме је Душан Сенић, брат високог функционера владајуће странке, наводи Пиштаљка, подсећајући да су обе фирме постале власници државних њива.

Александар Сенић није једини функционер који имовину приписује малолетној деци. Пиштаљка је писала и објавила документа да је и министар финансија Синиша Мали имао неколико штедних рачуна који су се водили на његову децу.

Како су државне парцеле прешле у власништво малолетне деце?

Прочитајте још:  Четири услова за пописивање српских жртава геноцида

Парцеле чији су власници Сенићеви синови и отац, Министарство пољопривреде и општина Рача су 2019. године огласили за давање под закуп, да би две године касније подаци из катастра непокретности показали да је држава сувласник тек дела једне од три спорне парцеле. Наиме, како пише Пиштаљка, једна парцела је у власништву фирме „Пуре фруит”, друга је у поседу „Цхерриес анд qуинцес”, а власништво над трећом деле Слободан Сенић, отац општинског функционера, фирма „Цхерриес анд qуинцес” и држава.

Закупац државног дела ове треће парцеле такође су Сенићи, тачније Александар Сенић, додаје се у тексту.

Како су државне парцеле прешле у власништво синова и оца функционера владајуће странке, у општини нису могли да објасне новинарима Пиштаљке. Шеф одсека за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, извршилац за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и развој села у општини Рача Драгана Прокић рекла је за овај портал да не зна због чега су парцеле које су пре две и по године оглашене као државне сада у приватном власништву и објаснила да списак државних њива у Рачи не креира она, већ податке добија путем апликација од Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде. Навела је да она током конкурса за давање у закуп земљишта обавља само техничке послове, али да целим процесом руководи управа Министарства пољопривреде.

Ни в.д. начелника општинске управе Горан Максовић није могао да разјасни ову ситуацију. У одговору на питања Пиштаљке који је послао путем мејла, Максовић је, пише овај портал, написао да „предметне парцеле никада нису биле у својини и државини општине Рача, да истима општина није располагала ни управљала” и упутио нас да информације затражимо у катастру. У одговору нам је такође доставио и два решења о три спорне парцеле која сведоче да су оне биле конфисковане после Другог светског рата, а да су 1997. године враћене у приватно власништво.

Како су се ове парцеле 2019. године опет нашле на списку државне земље Пиштаљка није успела да сазна јер Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде није одговорила на питања, а у катастру су објаснили да за генезу власништва новинари морају да поднесу захтев и плате припадајућу таксу.

Мештани села Сепци и суседног села Сараново прошле године су изашли у јавност са оптужбама да је локално руководство на незаконит начин одузело више парцела тако што нису позивали наследнике на оставинску расправу, па је земљиште прешло у власништво државе. Такође мештани су се тада побунили и против најављене комасације, па је поступак заустављен.

Прочитајте још:  Грађани имају право да туже због НАТО бомбардовања – сужене могућности за обештећење

Комасација у Рачи била и предмет ДРИ

Комасација је била и предмет контроле Државне ревизорске институције (ДРИ) која је пре мање од месец дана објавила извештај о ревизији пословања општине Рача. Ревизори су утврдили да одлуке о комасацији нису биле у складу са законом јер су донете „без сагласности власника и других носилаца права на најмање 51% површине подручја предвиђеног за комасацију”. Ове одлуке донела је Скупштина општине Рача на предлог општинског већа, наводи се у ревизорском извештају. Члан општинског већа и тада је био Александар Сенић, подсећа Пиштаљка.

ДРИ је такође утврдила да су двојица чланова општинског већа у 2020. години узимала у закуп државно пољопривредно земљиште посредством чак 26 уговора. ДРИ је послала писмо руководству општине о недостацима у пословању међу којима је и давање пољопривредног земљишта у закуп, да би општина у новембру обавестила да је један од закупаца раскинуо 19 уговора. Осталих седам и даље је на снази, а увидом у регистар Управе за пољопривредно земљиште јасно је да четири њиве у закупу држи Александар Сенић, а три други члан већа Бојан Милетић, наводи Пиштаљка.

Ко је Александар Сенић

Александар Сенић је од 2012. до 2014. године био народни посланик Демократске странке. Пошто је Борис Тадић 2014. напустио ДС, Сенић је приступио његовој Социјалдемократској странци и поново је изабран за посланика. Две године касније, напустио је Тадићеву странку и са целим општинским одбором прешао у СНС. Потом је без конкурса постављен за директора Сектора за управљање изградњом у „Коридорима Србије“, наводи Пиштаљка.

Извештај ДРИ потврдио раније писање Пиштаљке

Државна ревизорска институција утврдила је и да је општина Рача непрописно трошила новац на гориво за службене аутомобиле јер током претходне две године није водила евиденцију о путним налозима. Пиштаљка је раније писала да су општински функционери са једним службеним аутомобилом у 2019. просечно дневно прелазили по 200 километара. Када су од надлежних из општине тражили да им доставе путне налоге, они су одбили правдајући се контролом ДРИ.

Ревизори су такође установили да је општинска управа током 2019. и 2020. године потрошила 102,95 милиона динара кршећи Закон о јавним набавкама, прописујући дискриминаторне услове и спроводећи тендере мимо плана јавних набавки, а скоро девет милиона динара потрошили су без спровођења поступка јавних набавки и запосленима исплатили најмање 1,06 милиона динара више од прописаног износа, наводи Пиштаљка.

Н1/Пиштаљка.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *