СВЕТА ИНКВИЗИЦИЈА, АУСТРАЛОПИТЕКИ И ОСТАЛИ ПИТЕКИ ПРОТИВ БИОТЕРОРИСТА

Римокатоличка краљевска власт Шпаније је 1492. донела закон, такозвани Гранадски едикт, којим је установљено да Јевреји више не могу да живе у Шпанији (осим ако не постану римокатолици-Шпанци). И великодушно им је дат рок од неколико месеци да земљу напусте. Са собом су могли понети своју покретну имовину – осим сребра, злата и кованог новца; и коња (кола су могли да сами вуку, или да нпр. упрегну своју децу). А они који се после тога затекну у Шпанији, по царском закону имали су бити кажњени смрћу.

Судски и извршни орган краљевско-католичке власти, Света Инквизиција, Јевреје је именовала „заразом“ („лепром“), односно идентификовала их као биолошку претњу и социјалну опасност по верни католички шпански народ (баш као кенгур-инквизиција Новака Ђоковића међу аустралопитекима Комонвелта:

“Одлука о избацивању је донесена због жртава које су Аустралијанци поднели”, како рече премијер аустралопитека).

Већина Јевреја је под притиском пристала на захтеве власти, и крстила се – покропила се „светом водицом“, примила ново име, и уместо у синагогу, почела да иде у католички храм. Добила је ку-р-штеницу од црквених власти, и тако – сертификовано – престала да буде „зараза“.

Мањина није пристала на притисак и напустила је своје домове и земљу Шпанију (то су Јевреји-Сефарди, који су се тада населили и код нас, ноторних “ксенофоба” и “антисемита”, у Босни, Србији и Македонији).

Данас, инквизиција и верници нове католичанске (у смислу: све-сабирајуће) вере глобалног Четвртог Рајха – вакцинодавци и вакциноверци – не чине ништа другачије од својих славних претходника у старом нормалном свету. Онај ко хоће да живи и ради у Рајху мора да прими „свету водицу“, са изјављеном вером у дејственост „тајне“ (потпис на формулар), и тиме добија „потпуни имунитет“ (immunitas – привилегија), ново дигитално име (ID број у јединственој светској бази података), и QR-штеницу, сертификат о примању праве вере и свих социјалних повластица које му уз то следују.

Једина, незнатна разлика је у следећем: „Света водица“ („brought to you by Pfizer“) мора се примити у тело, интрамускуларно. Али и то се мора разумети као оправдано – јер, показало се, део покрштених Сефарда католичку веру је примио само споља, и даље настављајући да држи своју веру тајно. Таквим проблематичним праксама не може бити места у новом нормалном царству.

Јер, само ако дефинитивно нема заразних (Јевреја, невакцинисаних, правоверних…), нема заразе и нема проблема.

Евсевије Петровић/Васељенска