Мићин јавашлук у ЕПС нас ове године коштао милијарду евра

Дуго се чекало да Милорад Грчић поднесе оставку на челно место у Електропривреди Србије, која је уследила након низа катастрофалних хаварија, а у последњој је страдала машина вредна скоро 20 милиона евра.

Рачуница коју изводе економисти показује да је због производног колапса и увоза струје по неповољним условима, реално очекивати да финансијски губитак ЕПС-а у овој сезони буде око милијарду евра, што значи да ће у просеку свако домаћинство морати за струју током ове године да плати још око 400 евра.

За време Грчића, поред машина, страдали су пословање, репутација и врло вероватно будућност ЕПС-а, који је у последња два месеца показао да предстоји велика борба за опстанак овог некада великог гиганта.

Грчић је у опроштајном писму као кривца за проблеме у овом јавном предузећу означио ресорну министарку Зорану Михајловић.

Мића, како га из милоште зове Вучић, отишао је из ЕПС-а, али су остали проблеми које ће генерације покушати да реше.

Финасијске последице, које делују забрињавајуће, за „Нову“ сумира економиста Душан Никезић.

– Због производног колапса и увоза струје по неповољним условима, реално је очекивати да финансијски губитак ЕПС-а у овој сезони буде око милијарду евра, што значи да ће свако домаћинство у Србији добити додатни рачун за струју од 400 евра. Да ситуација буде још гора, ово се дешава у време када све енергетске компаније остварују фантастичне резултате, па чак у неким земљама планирају да им због тога наплате екстрапрофит. Овај проблем није од јуче, пошто ЕПС већ три године заредом остварује губитак, док, рецимо, хрватски ХЕП бележи стабилан ниво добити од 200 милиона евра, мађарски МВМ 150 милиона евра, а чешки ЧЕЗ чак 800 милиона евра годишње – објашњава Никезић, који је шеф одбора Странке слободе и правде (ССП) за економију.

Констатује да када имате стручне руководиоце, редовно инвестирате и одржавате систем, онда нема хаварија, које су управо обележиле Грчићево бивствовање на месту вршиоца дужности директора ЕПС.

– А када имате ситуацију да ЕПС годинама инвестира мање од амортизације, а истовремено сваке године преко 100 милиона евра оде фирмама блиским власти, онда је логично да се систем распада и хаварије дешавају на недељном нивоу – наводи економиста.

Прибојава се да се одласком Грчића, након његове шестогодишње владавине, ништа крупно неће променити.

– Вучић ће уместо њега поставити неког новог Грчића, као што је поставио Зорана Бабића у „Коридоре“, Зорана Ђорђевића у „Пошту“, Јоргованку Табаковић у НБС… или, у крајњој линији, као што је поставио Ану Брнабић на најодговорније место у држави. Тај модел нестручног руковођења и немилосрдног исисавања пара преко партијских фирми разорио је изнутра ЕПС и све друге велике системе и институције у земљи – констатује Никезић.

Радник Термоелектране „Никола Тесла“ и представник Синдиката рударства и енергетике „Независност“ Драгослав Љубичић каже за „Нову“ да је највећа штета која је направљена одлазак људства из ове фирме, јер је најмање 100 квалитетних инжењера напустило ЕПС.

– Не постоји ни математичка нити било која друга операција која би могла да утврди ниво штете настао под Милорадом Грчићем. Све некако може да се санира, и технолошки и финансијски, али онај људски потенцијал, који је изгубљен, то никада нећемо моћи да надокнадимо. Најбољи инжењери напустили су ЕПС и бојим се да ћемо тек видети резултате те штете – наглашава Љубичић.

Додаје да је други велики проблем то што је ЕПС као компанија изгубио на значају.

– Тај бренд, који је некада био препознатљив, сада је изгубио на значају. Цела прича почела је 2012. године, када су грађани аболирали куповину диплома председника Томислава Николића, па је постало у јавном животу нормално да се купују дипломе. Због свега тога, ЕПС је напустило минимално 100 инжењера, који нису више могли да гледају овакву нестручност. Са друге стране, постоји око 500 катастрофалних инжењера, који доносе више штете него користи – истиче Љубичић.

Понавља да је тешко рећи колика је финансијска штета причињена у ЕПС-у током последњих година.

– Немамо детаље увоза и извоза, шта је позајмљено, где су се набављале ствари. Тешко је заиста сада рећи колико смо изгубили за све ове године – закључује.

Нова.рс