Ђубриво скупље 200 посто, пшеница угрожена, сетва под знаком питања

Високе цене ђубрива озбиљно угрожавају засновану пољопривредну производњу и прехрамбену сигурност земље, упозорили су банатски ратари, на чијим њивама је протекли јесени засејано преко 50.000 хектара пшенице.

Фабрика хране на отвореном, пољопривреда, нашла се, како кажу, угрожена превеликим скоком цена ђубрива и прихране па је велико питање како и на који начин да произвођачи сада заштите пшеницу а да их то не доведе до бакрота.

Пшеница као један од два кључна пољопривредна производа домаћег ратарства угрожена је дешавањима на светском тржишту, што се одразило и на домаћег сељака, објашњавају у Савезу удружења пољопривредника Баната.

„Род усева ће пасти за 70 одсто ако ратари не буду имали чиме да прихране пшеницу. Дошли смо у ту ситуацију не само због поскупљења која су се десила на светском тржишту, већ пре свега што сектор пољопривреде воде нестручни људи. Ако у Сбији на лагеру стоји ђубриво проиведено пре годину, две, нема смисла да се то сада пољоприврдницима продаје по новим, астрономским ценама”, каже Драган Клеут, председник Савеза удружења пољопривредника Баната и координатор за пољопривреду Скупштине слободне Србије.

Он подсећа да се 70 одсто пољоприврендог земљишта у Србији налази у власништву малих и средњих газдинстава и то чини, по њему, кичму ове државе и српске пољопривреде.

“Ако не субвенционише те људе, већ тајкуне који кад узму субвенције затворе фарме и фабрике као што је недавно у Зрењанину затворен рибњак, онда нема ништа од хране и самосталности наше земље”, сматра саговорник Данаса.

Он подсећа да се пшеницом у Србији засеје од 500.000 до 700.000 хектара површина и поред покривања потреба домаћег тржишта, сваке године остварују се вишкови који се извозе. Како ће бити ове године, када су сви инпути поскупели, нико не зна.

Могуће је да ће пољопривредници штедети на ђубриву, смањити количине или ће га прескочити, што је најгори сценарио, каже саговорник Данаса.

“Цене производа достижу неки максимум у фабруару, марту када обичан пољопривредник више нема своје производе и то је време када треба купити прихрану за усеве. Основни проблем је цена репро материјала и ђубрива, где је тона ђубрива тренутно урее са азотом 130.000 динара. Пре годину дана иста количина коштала је 44.000 динара. То је скок од 200 одсто. Практично, пољопривредници неће имати новца да заснују производњу”, каже Клеут.

Као пример наводи податак да банатски ратари обично користе за пренос ђубрива кикиндске приколице, а сада једна палета ђубрива кошта више него приколица којом сељак превози то ђубриво.

“Држава нема слуха ни интересовања за захтеве ратара, иако видимо да све земље у окружењу имају субвенције које пољопривредницима омогућавају да опстану. Тражимо враћање субвенције од 14.000 динара и то за површине до 100 хекатара, баш због оваквих разлога када је потребно омогућити произвођачима да преброде ударе на тржишту. Ми тражимо да се врати регресирано гориво и већ шест година чекамо на обећање министра пољоприврде да ће понудити решење за то питање. Ова власт субвенционише тајкуне и велике пољопвреднике за куповину машина, а не нас који обезбеђујемо храну за целу земљу”, каже Клеут.

Данас / Агросмарт