Мирослав Пушоња: Личност и друштвена одговорност

И сам логораш, др Жарко Видовић је тврдио да су Срби логорашки народ и да његову елиту чине управо логораши. А на питање новинара да ли је тако и данас (разговор из 2015 г.) и да ли га подсећа ово време на то што он тврди, одговара: ”Не подсећа, јер међу нама логорашима није било сујете – ко је паметнији, ко зрелији, ко је јачи. Ми смо једни са другима разговарали у апсолутном поштовању, па када би проговорио потпуно неписмен човек никоме од нас не би пало на памет да му каже да ћути, јер говорило се о истинама о којима не може да се докторира”.

Дакле, демократија одлично функционише у логору где су сви, сем капоа, доведени у исту раван. Ту се ништа не препушта случају. Вреднује се свака мисао. Као и у затвору. Ових дана смо ишли на референдум, а неки од нас ће кренути и на изборе који ће стићи пре прве пролећне кише. Демократија је! Бирај странку, не питај чија је!

Мењали смо устав. Што би српски сељак рекао, немаш куд даље! И били смо подељени. Што је за нас нормално. Било би чудо да нисмо. Да смо нашли заједнички интерес уместо доказане обмане. Предлагачи су били на месту позиције. Дакле, на месту моћи. А моћи се једино можеш одупрети организованим отпором или организованим игнорисањем. Истовремено и једним и другим није могуће.
Позиција се унапред обезбедила да елиминше ограничења. Укинула је минимум оних који треба да изађу како би осујетила пропаст референдума бојкотом. Остао је отпор. Дакле, ваљало је мобилисати свест народа о важности уставних промена. Постићи фокус на ту тему. Тачније, ваљало је саслушати све о позитивним и негативним ефектима те промене. Предлагач се трудио да прича о позитивним. Друга страна о негативним ефектима до којих ће довести промена. Заокупљени дочеком јулијанске и грегоријанске Нове године, те дешавањима везаним за Ђоковића, уђосомо ”неспремни” у референдум и добисмо резултат. Сви велики градови рекли су судбоносно ”НЕ”. Што је на први поглед сјајно! Са оним другим деловима отаџбине било је обрнуто. Они су у маси случајева (по)веровали предлагачу. Али више од њих предлагачу су поверовали у насељима национално мешовитих средина где су представници отпора били слабо организовани.

Поставља се питање: да ли је резултат могао бити другачији? И ако је могао бити, под којим условима би се то десио? Сећам се једног догађаја из моје младости. Када су мог покојног кума одвела његова рођена браћа у душевну болницу (одговара у овом референдумском случају снази предлагача – сили) са намером да га тамо оставе. Лекарска комисија је по протоколу прошла пријемну процедуру. И када су браћа на превару кренула ка излазу, кум је схватио да ће га оставити па је пружио отпор и упитао лекара до када ће га држати у лудници? Одговор је добио тренутно. А он је гласио: ”Када наспеш ово буре до врха водом”. Кум се онда примакао бурету, видео да је оно шупље, и одговорио: ”Докторе, наспи ти ово буре до пола, а ја ћу одатле до врха”. Доктору је било све јасно. Позвао је браћу да се врате и да воде кума јер он није био случај за ту установу.

Пишем ово због сталних тензија које су обележиле мој живот, а добро их описује ово буре. Деведесетих година Слоба је покрао изборе у више наврата. А онда како се ко хватао власти чинио је исто. Ето и на овом реферндумском питању падосмо због тога што је буре било шупље, а ми за разлику од мог кума нисмо били свесни па су нас насанкали. И тако 12 пута. Колико мораш да будеш глуп па да ти се то деси! Колико мораш да будеш глуп па да поверујеш да је то кључни разлог неуспеха?

Па оно прво што је требало обезбедити јесте одклањање могућности крађе. Мој рођак је покрио 30 хектара шуме и ливаде камерама које све укупно коштају мање од 1. 000 евра. Види сваку птицу и зеца који прескоче ограду. Па овде је у питању девет хиљада места на којима би са 50 евра по једном месту, већ имали слику о томе, како раде чувари кутија, ко долази, колико је народа гласало, да ли је нарушена процедура. А та инвестиција била би 0.01% од оног што га овом народу и овој земљи направи власник оне печењаре највеће и најскупље у целокупној историји Срба. Дакле, крађу је могуће решити технички без било каквог проблема и свако заинтересован са своје мобилне апликације, у сваком тренутку, може видети шта се дешава на његовом бирачком месту. Што нам рецимо не украду новац са рачуна где је дневни ниво трансакција 100 пута већи од ове једноставне бинарне радње у којој нас увек ”покраду наши”, а не страни инвеститори?
А то што ће ревносни преплаћени браниоци предлагача одмах рећи како записи са камера нису за суд релевантни, већ искази двају сведока који нису ни били на лицу места јер ће за њих сведочити друго двоје, које такође није било на лицу места, окачите мачку о реп. Маси која дрема довољан је импулс да се својим очима увери у крађу па да као стампедо сломи све испред себе. Овако се то све претвара у лако компромитујућу сцену, ”рекла – казала”.

Још једну негативну црту наших личности могли смо открити на овим изборима. А то је бескрајно слаб одзив. И знало се да ће тако бити. Опет ће апстиненти рећи како нису били глупи да их по дванести пут неко краде. Али ово нису били страначки избори. Нису се бирали посланици. И није била у оптицају кинта и сендвич, Ово је била одбрана устава. Постојало је природно ограничење да крађа не може бити безобална. То се видело у великим градовима. И у странци предлагача је надполовична већина сиротиње која је знала шта промена собом носи. Није било тог мача (”бато”) да је обрлати па да гласа ”ЗА”. Да нешто што је њено бесплатно уступи другом. На часну реч! И ту је била шанса. Сјеница, Тутин, Сента ипак имају по коју десетину хиљада гласача. И када су сви ”ЗА” – ”ДА”, нема ту великог математичког одступања да је Београд рекао ”НЕ” али у милионском износу.

А право питање гласи, да ли је могао рећи? По свему судећи није! Јер овај привидно хомогени скуп странака које су биле против измена устава анимирао је своје присталице и плус самосвесне, који нису њихови. И то је то! Остали су ближе предлагачу. Некако ближе Случајносрбину. Ако не грешим, наредни избори потврдиће управо то, да национално одговорне странке могу рачунати на бројку коју су добиле на овим изборима. И ништа више. Само мање! Знам да се ово неће свидети заговорницима револуционарних решења. Њима желим сваку срећу када крену на бункере власти. Ја бих овога пута да избегнем такво решење. И да не суделујем у њему. Ето вам Нога. Он је од Војине и Вукове сорте. Добро обавештен и већ покривен камерама. Соколови само напред! Другови су то већ једном урадили позивајући народ да бије ”њихове” битке.

Да закључим, истина је лековита. Шупље буре једноставно је закрпити. Ту је потребна једино воља. Тешко је од Случајносрбина направити оног са древном потком, у времену када ветрови USAID-а, ”Слободног друштва”, КВИНТЕ, и империјалног научно – новчаног сектора дувају на супротну страну, a ми тако посвећени ”задрузи” и ”забави” уместо кући, деци и парохији.

Мирослав Пушоња
Васељенска