И други институти могу да прођу као Јарослав Черни

Последњи дани прошле године донели су доста брига за један део научне заједнице у Србији.

Поред тога што је постало све извесније да ће пет института из надлежности Министарства просвете прећи у руке Министарства привреде, што даље отвара питање њихове будућности, у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) део запослених јавно је исказао незадовољство због начина избора новог директора истакавши да се плаши да би њихова установа могла бити приватизована.

У оба случаја истраживачи се прибојавају да би научноистраживачке установе могле лако бити приватизоване, као што је то уосталом учињено и са Институтом за водопривреду Јарослав Черни.

Председник Заједнице института Србије др Душко Благојевић у разговору за Данас о овим догађајима каже да док о дешавањима у ИНЕП-у може да изнесе само своје лично мишљење, о плановима за пет института који треба да пређу у надлежност Министарства привреде заједница је исказала свој став.

Тај став укратко гласи да пет научноистраживачких установа треба да остану под окриљем Министарства просвете и Закона о науци. Он је образложен у дописима који су крајем прошле године упућени Влади, и министарствима просвете и привреде.

Прелазак пет научноистраживачких установа (Института Михајло Пупин, Електротехничког института Никола Тесла, Института ИМС, Рударског института, и Лола института) у надлежност Министарства привреде предвиђен је Стратегијом државног власништва и управљања привредним субјектима који су у власништву републике, уз акциони план. Како је раније писала Нова економија, ова стратегија укратко предвиђа да држава одлучи шта жели од државних предузећа, а да она која не испуњавају жељене циљеве приватизује.

– Заједница института тражила је да се пет института који су у државном власништву изузму из Стратегије државног власништва, која између осталог предвиђа да ове установе пређу у надлежност Министарства привреде. Наш захтев је да се све што се ради са институтима ради у складу са Законом о науци, који предвиђа да статус института може да се мења само ако се за њега направи стратешки акциони план који треба да изради Министарство просвете док Национални савет за науку треба да да своје мишљење. Сви институти који су акредитовани као научноистраживачке организације треба да буду под ингеренцијом Министарства просвете и Закона о науци. Постоји процедура како би се неки институт реорганизовао, продао или било шта друго која подразумева научну оправданост његовог постојања и стратешко место у Србији и одговор на питање које то научне и друштвене циљеве институт није испунио да би био приватизован – наводи др Благојевић.

Поступак који саговорник Данаса помиње приликом приватизације, није примењени током продаје Института Јарослав Черни, односно Закон је нашироко заобиђен, што ствара сумњу да слична судбина може задесити и друге установе.

– Приликом приватизације Института Јарослав Черни првенствено нису објашњени разлози зашто се држава одриче института који се бави стратешким ресурсом Србије (воде) и продаје га. Зашто заобилази Закон о науци и истраживањима и ширу дискусију коју закон предвиђа? Управо због Института Јарослав Черни и начина на који је „приватизација“ (продаја) спроведена ништа не гарантује ни осталим институтима да са њиховом приватизацијом не би био исти случај. То је унело сумњу и подозрење код истраживача да приватизацију прате добре намере. Чланови Закона о науци који се тичу приватизације су управо писани да би спречила самовоља приликом приватизације института и да би се дало јасно објашњење зашто се неки институте (посебно ако се бави стратешким ресурсом ове земље) приватизује – наводи др Благојевић.

Враћајући се на институте који могу прећи у руке Министарства привреде, он објашњава да ове установе раде важне послове за државу, укључујући и оне који се односе на безбедност и одбрану, те да треба да остану истраживачко развојни институти, чији је примарни циљ примена науке у друштву и привреди.

– Ствари које су стратешки интерес Србије треба да буду предмет истраживања наше науке и наших истраживача и државних института. И треба да буду подржани јер представљају привредни и људски ресурси за развој државе – наглашава др Благојевић.

Упитан да ли прелазак пет института под ингеренцију Министарства привреде отвара простор за њихову лакшу приватизацију, он одговара потврдно.

– Отвара се простор за лакшу приватизацију, јер се прескаче процедура дефинисана Законом о науци у којој се мора јасно рећи зашто се држава одриче свог института и који је државни интерес његове продаје – подсећа Благојевић.

А да би се независно од закона држава могла одрећи и Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) брига је једног дела запослених у овој установи. Они су крајем прошле године истакли да интервенције Министарства просвете током процеса за избор новог директора могу бити увод у приватизацију установе.

Те интервенције су подразумевале промену услова конкурса, тако да садашњи конкурс садржи мање услова за директорско место, али и распуштање Управног одбора пре него што је ово тело добило прилику да се изјасни о кандидатима. Из Министарства просвете рекли су за Данас да су тражили промену конкурса јер је био у супротности са прописима као и да је то разлог зашто је и распуштен УО, те да се не планира приватизација ове установе.

Из ИНЕП-а пак тврде да су поступали искључиво у складу са законом.

Упитан о овим дешавањима, те да ли страх од приватизације дела запослених у ИНЕП-у оправдан, председник Заједнице института Србије наводи да његова организација обједињује институте у целини и да се никада није мешала у унутрашње изборе и ствари појединачних института.

– Оно што заједница увек чини јесте да упозорава на поштовање законитости, и да се поступа под окриљем Министарства просвете и Националног савета за науку. Запослени најбоље знају коме дају подршку и за кога се опредељују, јер добро познају кандидате уколико долазе из њиховог института. Страх је оправдан ако се не поштује мишљење њиховог научног већа и мења управни одбор у току конкурса, посебно ако конкурс није у супротности са законом. Генерално, мој став је да институте треба да воде научно високо компетентни истраживачи за област којом се баве јер најбоље познају саму суштину научног рада, коме институти треба да буду посвећени – каже Благојевић.

Законитост процеса

Одговарајући на питање да ли је досадашњи ток за избора директора у ИНЕП-у био у складу са законом, др Душко Благојевић наводи да Заједница института није донела свој став о овом случају тако да може да изнесе само своје мишљење.

„А моје лично мишљење је да је проблематично распуштање Управног одбора у току избора за директора. Право је Министарства да промени Управни одбор, могу то да учине чак и без образложења. Међутим у овом случају имамо два кандидата од којих један има подршку запослених други нема. Онај који има подршку запослених, односно научног већа које чине најеминентнији људи у том институту компетентни да оцењују квалификованост кандидата, требало би да има и подршку Министарства“, наводи Благојевић.

Данас