ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ САВУ Деца морају научити нешто ново, а да би се избегла лоша срећа једну ствар никако не радите
Сваке године 27. јануара Србија слави један од највећих православних празника – Светог Саву или Савиндан, празник посвећен највећем српском светитељу, заштитнику школе, учитеља и ђака.
Срби га вековима воле и поштују и верују да предсказања на његов дан указују каква је година пред нама. Верује се да овај светитељ може да умири море и олује као и да створи воду из камена.
Постоји и веровање да на Савиндан не треба носити црвено, као ни оштрити ножеве, бритве и друге алате… Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку.
Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
Постоји и веровање да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми “Почетак буне на дахије”.
Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.
Домаћице, навалите на спремање
Иако је данашњи дан црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи супротно од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове.
Жене данас смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
Школска слава
Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти. После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
Растко Немањић
Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца. Уз то, проглашен је и за школску славу.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Мошти Светог Саве
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Свети Сава и његов отац установили су манастир Хиландар, али и многе школе и болнице широм Србије. Сава је мирио своју браћу која су се завадила због власти, али мирио и целу Србију са њеним комшијама. Стварао је цркву, али истовремено и српску државу и културу.
Једна легенда каже да су му родитељи једном приликом донели своје новорођенче у цркву и замолили га да га благослови и да му срећу.
“Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упитали да добро чува своје здравље” – одговорио им је Сава.
Ало
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.