КАБАДАГИЈСКИ НАМЕСНИК II-РАСУТЕ КОСТИ

Мили Боже шта нас ово

у Ариљу скопа!

У доба Часног поста,

пуче брука ко из топа

с благословом Драгана попа

багер по Св.гробовима закопа.

Удари по надгробним плочама

и искочише кости из крвавог данка,

Јунака из Првог српског устанка.

Без опела и кадионице,

згазише преко мртвих зарад њине палионице.

Награбише земље тоне

па их све потоварише у камионе.

Па их попут највећег смрада,

миомирисне и жуте

расуше на 3 локације по центру града.

Направише од њих депонију

очекујући од палионице профит и срећу,

док кости пси носе

и код школе плаше децу.

Понови се злочин

Сулејман Паше Скопљака,

учини га група у мантији дивљака.

Скопљах их поби

и окачи главе на зидине,

док им ови просуше кости низ ледине.

Србија чу цела

и пуче брука са свих страна,

како посла има за 10 археолога месец дана.

Диже се галама,

уста народ да спречи срам и бруку,

да својим потомцима

не прави у животу муку.

Прекрши се и духовни кодекс,

па се изазва и пред Црквом народни протест.

Изађе пред њих Драган паша,

да види ко се то буни

и тражи Цркву бољу

и ко сме да крши његову вољу.

Без срама и не покривши своју бруку,

поче да за злочин оптужује народ,

завод и Владику.

Уз благослов иде и слаткоречива

прича кад неко сврати,

да ће расуту светињу и земљу

где је била врати.

Вешто кријући чињеницу

кад их опет неко буде пито,

да су архитектонски подигли

ниво за метар и по.

Пошто прича о благослову

увек воду пије,

покрише се Владиком

они који знадоше

шта се иза зидине.

Заборавише да је Владика слуга

Христа Бога и слуга Богородичин,

да ако је благословио градњу

није благословио злочин.

Уместо покајања

он са свитом бауља ко кадија,

панику и страх

по народу сеје и набија.

Од трубача за Богојављење

не сети се ни у пролазу

да на раскрсници посети своје стечиште,

да свете кости опоје

уместо што од њих направи сметлиште.

Док са осталима бауља

тако немиран и неспокојан,

једино се покаја и усуди

да покупи површинске кости јереј Бојан.

Учини то због савести и сопственога хтења,

забринут од греха за своја поколења.

Још верујемо у тебе Бојане крсташу,

скупи веру и храброст па најури Пашу.

Наоружај се вером

и напиј духовног неугасивог пића,

па се поведи примером

нашег доброг оца Милоша и св.Оца Вића.

Да нам Храм Св.Ахилија

поново ко сунце заблиста,

да грех окајемо и да нам вера остане чиста.

У супротном Бог ће узети ствар у своје руке

ако не прораде твоје старешинске метле,

па ће уместо нас кости да проговоре

и ноћу да просветле.

На Св.Саву Лета Господњег 2022-ог Вампир Сердар Јован Мићић