Марија Алимпић: ПОСЛЕДЊИ И ПРВИ ЧОВЕК БРЕЗЈАКА

Прво село које се годинама жртвује за потребе рудника је Брезјак.

Данас је део Корените, многи (који нису одавде) га мешају са Горњим Недељицама од којих је територијално много већи.

Под називом Брезјак ово место постоји сигурно бар пет векова, а насељен је више од 3000 година!

Данас Брезјак има осмогодишњу основну школу, амбуланту, пошту, фудбалски клуб и стадион, задругу и цркву посвећену Светом Јовану Богослову.
На Брезјаку се налази најважније неолитско археолошко налазиште у Европи – Пауље, као и остаци из римског периода. Пут Лозница-Ваљево који пролази кроз Брезјака свакако је урађен по траси старог римског пута.

По свему, богатој историји, шумама и реци, ово прелепо село заиста зрачи неком посебном врстом енергије. Од свих јадарских села га сматрам не само најлепшим него и местом које је у савршеној хармонији са природом која га окружује, а ту хармонију кад једном осетите, имате потребу да се стално враћате.

Локална самоуправа, али и немарни мештани околних села и Лознице већ година покушавају да избришу Брезјак. Ово село богате историје налази се на самом планираном руднику литијума и оне порушене куће на Брезјаку које сте видели толико пута прве су биле на удару за откуп.

Годинама на уласку и изласку из овог села нема званично постављене табле са натписом места. Таблу редовно поставља породица Томић коју затим они којима је то задатак скидају или прецртавају.
Локална самоуправа годинама покушава да нас натера да заборавимо да Брезјак постоји. Верујем да им је ове идеје дала сама компанија јер локална самоуправа у Лозници заиста нема толико капацитета да овакву игру сами смисле.

На велику жалост локалне самоуправе и њихових финансијера, на путу Лозница-Ваљево, кад почнете да се спуштате низ Гнилу према Ваљеву пред очима гране предео који се од давнина зове Брезјак, прелепи предео све до Тешића моста и тако ће остати не само у нашем колективном несвесном него и свесном, ма колико пута склањали таблу на којој пише Брезјак.
Рио Тинто је успео да мање-више лако откупи све куће у селу до једне.

Та једна кућа која је остала припада Goran Kajla Tomic и налази се на месту на којем је планиран улаз у рудник, у најлепшем делу Брезјака.
Горана сам упознала на јесен 2020, после протеста на Брезјаку када ме је контактирао да се активно укључи у борбу. Његова активност у борби против рудника почела је неколико година пре тога, али није наишао на разумевање околине.

Од те јесени овај човек је издржао много шта са нама живећи на релацији Брезјак-Франкфурт. У борбу и дешавања је укључен толико да ни немамо осећај да је у Франкфурту онда када јесте. За удружење је урадио много често несебично трошећи сопствена средства за акције којих је заиста било много.

Његова одлука да не прода кућу и у најтежим личним тренуцима је уз све остале мотивације које смо имали била међу највећима.
Мало је рећи да ме чуди неизаинтересованост медија за тог једног човека који је издржао до краја и није продао своју кућу иако је то једина преостала кућа у селу.
То је један од ретких мештана долине Јадра, од можда њих пет, који нису заборавили ни једног тренутка да је угрожена и Рађевина.

Прошао је кроз све и свашта, они који су јуче ушлу у борбу дозволили су себи да га вређају, данас видим један му јавно пише да им пошаље новац на девизни рачун јер „не треба им саветник“, од мештана из села које је незаслужено најпопуларније док строго пазе да им случајно Брезјак не излети не само да није добио подршку да не прода кућу, напротив.

Горану и његовој породици велика захвалност од мене и од удружења чији је и сам представник за све што је урадио и за оно што ће тек урадити.

Зато је Goran последњи, али и први човек Брезјака, јер кад Рио Тинто почне да продаје имања, право прече куповине имаће само један човек.

Марија Алимпић

БОНУС ВИДЕО: