Зашто Сријемски бискупи-епископи СПЦ не прекрече и “фреску” Степинца где је приказан као светац?

Текија је назив за муслимански “манастир” насељен дервишима, а по том објекту, који се налазио на месту цркве Снежне Госпе, назван је део Петроварадина.

Сви смо приметили, при приласку Карловцима или Новом Саду, упадљиву текијску цркву коју, кажу људи, поред римокатолика, поштују и протестанти и православни. Она је симбол победе аустријске војске Еугена Савојског над вишеструко бројнијом османском војском, након које турскаа војска више није прешла у ове крајеве.

Празник Снежне Госпе римокатолици празнују 5. августа, тако да је тај датум увек свечано обележен у овом објекту Бискупије Сријемске.

Вероватно се нађе још понеки разлог за славље баш тог датума, али ћемо се сетити екуменског карактера Цркве Госпе Снежне, па нећемо ићи у размишљања из тог правца.

Као антипод Сријемске бискупије навешћемо Епархију банатску СПЦ.

У Срему постоје бројне породице које се сматрају староседеоцима, а воде порекло из Далмације, које имају фамилију и међу Далматинцима који су у Срем дошли и скоријих датума. Један од таквих је и епископ банатски Никанор Богуновић. Зна се за Далматинце да су ватра на језику, а не баш таква ватра на делу, те је и епископ Никанор “лако уочљив” са својим ватреним беседама у “одбрани православља”.

Недавно се, у његовој дијацези, десио случај да је иконописац, у једном од храмова, осликавајући Страшни суд, насликао Алојзија Степинца у Геени огњеној, где се, по свој прилици, налази. Одмах је реаговала римокатоличка црквена заједница и епископ Богуновић је, не тако гласно како му је својствено, наредио да се та композиција прекречи.

Монсињор Ђуро Гашпаровић, бискуп сријемски, није родом из Далмације. Не знамо да ли то има везе са чињеницом да му не пада на памет да кречи олтарски део храма Госпе Снежне.

Јер, ту цркву поштују, сетимо се, и протестанти и православни.

И у њој је, знајмо, у том олтарском делу, Алојзије Степинац приказан као светитељ.

То, вероватно мисли монсињор Ђуро, не би требало да смета народу, цркви и држави који су већ одликовали Степинчеву сарадницу Диану Будисављевић. Цепидлаке би помињале некакав геноцид, али би то сигурно узнемирило чланове Комисије за канонизацију Степинца, у слободно време епископе СПЦ.

Бранислав Тутуш/Васељенска