Корупција пролази кроз рупе у правном систему

Са 38 од максималних 100 поена и 96. местом међу 180 земаља на светској листи перцепције корупције, Србија је и у 2021. години показала да се слабо бори са овом пошасти.

Лошије резултате у региону имају само Албанија и Босна и Херцеговина, показује истраживање перцепције корупције, које је 27. пут заредом урадила организација „Транспаренси интернешенeл”. Резултати овог истраживања показују да наша земља спада у групу оних у којима је корупција широко распрострањена и на истом нивоу као у Аргентини, Бразилу, Индонезији, Лесоту и у Турској.

По оцени „Транспарентности Србија”, назадовање Србије у истраживањима о корупцији очекивано је имајући у виду да је у многим областима дугогодишње „одсуство политичке воље” да се антикорупцијски закони примене ове године још видљивије замењено постојањем „политичке воље” да се закони не примене. Истовремено, како је навела „Транспарентност Србија”, на перцепцију о корупцији снажно утиче чињеница да јавно тужилаштво не даје јасне одговоре на јавно изнете и документоване сумње на корупцију, као и нетранспарентно уговарање највећих инфраструктурних радова без конкуренције.

Коментаришући резултате истраживања, професорка права у пензији Радмила Васић казала је да су, према њеном мишљењу, три системска разлога која су довела до незадовољавајућег ранга наше земље у погледу корупције.

– Први разлог је пандемија која, свакако, представља ванредну околност. Она је послужила као изговор за нелегално поступање у многим сверама државног система. Други разлог или узрок јесте слабост институција. Мислим да је Србија у озбиљном проблему зато што институције система не функционишу онако како је нормативом то утврђено. Пре свега мислим на тужилаштво и Агенцију за спречавање корупције. Уместо да се сви напори усмере ка томе да се закони у Србији, а нарочито антикорупцијски, примењују без изузетка, укупна енергија је видљиво усмерена на јачање политичке позиције садашњих лидера и државних органа у постојећем саставу – казала је током представљања извештаја професорка Васић и додала да разлог за корупцију може да буде и „изборна игранка и дуготрајно предизборно увежбавање корака”.

Говорећи о разлозима и системским проблемима који отежавају борбу против корупције у Србији, програмски директор „Транспарентности Србија” Немања Ненадић је указао и на додатни проблем који се појављује последњих година, а то је врло јасно показивање политичке воље да се закони не примењују.

– Поново смо се суочили с тим на најочигледнији начин недавно када је реч о управљању великим јавним предузећима. Имали смо пример „Електропривреде Србије”, који је привукао доста пажње јавности, где је један грађанин незаконито обављао функцију вршиоца дужности највећег српског предузећа дуже од четири године. Влада која би требало да именује професионалног директора на основу закона, или макар да именује законитог вршиоца дужности, годинама то није чинила – казао је Ненадић и подсетио да је онда тај грађанин позиван на одговорност због хаварија у ЕПС-у иако он нема никаква већа права да управља тим предузећем него било ко од нас.

Он је указао на проблем закључивања највреднијих уговора о инфраструктурним радовима, где је држава пронашла модус у ком се може избећи конкуренција у јавним набавкама склапањем међудржавних споразума или доношењем посебних закона којима се одобравају изузеци од тендера за посебне пројекте.

– Суштински имамо веома озбиљно нарушавање владавине права кроз то тражење и прављење рупа у правном систему које подрива сваки озбиљан напор за борбу против корупције. Јер зашто би важила правила о надметању, о транспарентности кад је реч о неким малим набавкама, а с друге стране да се држава одриче могућности да купи оно што је најповољније, кад је реч о великим пословима и радовима – додао је Ненадић приликом представљања извештаја и нагласио додатни проблем да тужилаштво ни протекле године није било спремно да испита сумње у могућу корупцију.

Политика