Србчад на продају

Ивици Дачићу, председнику Скупштине Србије

Ани Брнабићевој, главној у Влади Србије

Александру Вучићу, председнику Републике Србије

Министру за… социјална питања

Сви у Београду

Господо,

На сајту “Борба за истину”, 3. фебруара 2022. појавио се текст “Напредњаци 2019. године потписали уговор за извоз НАШЕ ДЕЦЕ страним фирмама” (http://borbazaistinu.rs/napredwaci-2019-godine-potpisali-ugovor-za-izvoz-na{e-dece-stra/), из кога се могло сазнати (а) ко је “продајни налогодавац”, (б) које се фирме појављују као купци, (в) која се деца продају, (г) због чега се продају, (д) али не и ко је “овлашћен” да тргује.

Идемо редом:

а. Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања “прихватило је сарадњу” о продаји деце која се одузимају;

б. Децу одузету од родитеља купује седам страних фирми (до краја 2019. године, своје “куповно право” нису искористиле Италија и Немачка), како следи:

Hopscotch Adoptions INC, САД

Loving Heart international, Канада

Familie Internationa Frankfurt, Е. V., Немачка

Creixer Junts, Шпанија

Atid Haieladim, Израел

Adoptionscentrum, Шведска

Ariete Onluns, Италија;

в. Продају се одузета “само мала деца узраста од 1 до 5 године, а све зато да се касније, када одрасту, не би сећала одакле су дошла”;

г. Непотписани критичар ове појаве каже да “у неким случајевима одузимање деце је оправдано, јер свакако постоје родитељи који злостављају своју децу, али у већини случајева деца се одузимају због баналних разлога, а један од њих је и тај што родитељи немају новца да издржавају дете”. (Сваки довољно наиван Србин може се запитати по којој се логици, и “у домаћој радиности”, родитељима који немају новца да издржавају дете, или децу, то дете, или та деца отимају и уз пристојну новчану накнаду предају некој “хранитељској” породици – уместо да се то дете, или та деца, тим новцем задрже у “безновцној” породици);

д. Како је документација о усвајању “државна тајна” и непосвећенима недоступна, ваља претпоставити да се “купопродајна” деца нису самопродала, те да се ограда о незнању “ко је за то задужен и ко то ради”, руши закључном напоменом о улози неодговорне државне власти “која је ово дозволила” и, нарочито, центара за социјални рад “који се наводно боре против трговине децом, али су заправо они ти, који тргују и продају децу”.

Господо,

Претпостављам да је некоме од вас познато шта пише у акту број 07-00-1025/2019-15 0д 31. децембра 2019. године (са потписом Љиљане Мирић Станковић, “овлашћене за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја”), чији је снимак објављен на реченоме сајту, а живо би ме интересовало у корист чије штете ради Држава Србија оличена вашим именима и улогама.

Бог вам дао здравља.

Илија Петровић/Васељенска

Бонус видео