ЕКОЦИД – Градњу МХЕ на Рзаву и Бистрици омогућила Европска инвестициона банка

Еколошко удружење “Рзав” и CEE Bankwtch Network, уз подршку светске организације за заштиту природу WWF, поднели су жалбу на рад Европске инвестиционе банке (ЕИБ), чија је инвестиција за изградњу малих хидроелектрана Бели Камен и Комаљ проузроковала велику штету на рекама Црни Рзав и Бистрица у Србији. Подносиоци жалбе сматрају да ови пројекти крше европске и националне правне оквире, као и Конвенцију Савета Европе о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (тзв. Бернска конвенција).

Оба постројења су повезана тзв. бајпасом и налазе се на подручју Парка природе „Златибор“, узимајући воду из две реке, а финансирала их је ЕИБ путем кредита за мала и средња предузећа. Међутим, пре њихове изградње није урађена ниједна студија о процени утицаја на животну средину, чиме је дозвољено да ове две мале хидроелектране униште 9,2 километра речног тока. Осим тога, приметни су и штетни утицаји са озбиљним последицама на заштићене врсте у овом подручју, што доказује и хидробиолошко истраживање које је WWF Adria спровела 2020. године.

„Резултати спроведених теренских и лабораторијских истраживања указују на забрињавајуће промене станишта попут драстичног смањења количине воде дуж водотока, на ком су изграђени ови хидроенергетски објекти, и превелике продукције алги, а посебно је приметан драстичан пад биодиверзитета на локалитету испод друге МХЕ, као последица честих промена нивоа воде на истраживаном делу тока. Такође је битно нагласити да је на подручју између две машинске зграде, 2018. године утврђено присутство строго заштићеног поточног рак, али током последњих истраживања, ниједан примерак те врсте није пронађен на ширем подручју”, каже Наташа Миливојевић из Еколошког удружења Рзав.

Сходно правилима ЕИБ-а, за пројекте који се финансирају преко комерцијалних банака – посредника, ова европска банка није нужно укључена у изради еколошких и друштвених процена утицаја, па остаје непознаница да ли је ЕИБ урадила било какву процену утицаја ова два пројекта. У овом случају, процена утицаја препуштена је банци Credit Agricole Србија, упркос чињеници да вероватно не поседују стручност у области права ЕУ или еколошких и друштвених стандарда ЕИБ-а.

„Није за очекивати да се ЕИБ укључи у детаљне провере за сваки појединачни зајам који се обавља преко посредника, али подносиоци жалбе сматрају да је неопходно да ЕИБ преузме одговорност за инвестиције које захтевају процену утицаја на животну средину према закону ЕУ. У другим областима, углавном питањима климатских промена, ЕИБ је доказала да може да буде лидер. Уколико жели да задржи кредибилитет док проширује своје амбиције у настојању да постане развојна банка, исто мора да уради и са финансијским посредницима”, истиче Миливојевић.

И док се чека да ЕИБ преиспита своје праксе, Еколошко удружење Рзав, CEE Bankwatch Network и WWF Adria наставиће да траже одговорност за све сличне штетне пројекте и инвестиције, као и процедуралне пропусте у издавању дозвола за изградњу малих хидроелектрана.

Нова.рс