КАКО ЈЕ ШОЛАК ПОСТАО НАЈБОГАТИЈИ СРБИН: По узору на ране радове свог власника – УГ усавршила праксу кршења ауторских права (11)

У специјалном серијалу Курир открива како је заиста изгледао пут остварења “америчког сна” овог контроверзног милијардера у мутним водама балканске транзиције.

Не одступајући од знања и искуства које је стекао у раним фазама свог пословног развоја, Драган Шолак и његове фирме посебно су се истакли у заобилажењу плаћања ауторских права. Поред вишегодишњег судског спора са СОКОЈ-ем, Шолакова компанија сличне проблеме је изазвала и у пословању са ТВ Ултра, као и са јавним сервисима у Србији и Хрватској.

Изневерено партнерство у случају ТВ Ултра

Ратомир Раца Кутлешић, човек који је направио дечију телевизију Ултра, продао је Драгану Шолаку најпре 50, а потом још 25 одсто власништва у тој медијској кући. Уговором који су склопили, СББ је био у обавези да плаћа накнаду тој телевизији по прикључку. Кутлешић је, међутим, установио да га СББ вара у пријави броја корисника и да тиме умањује накнаде по основу права реемитовања тог канала због чега је најпре тужио СББ, а затим против Шолака поднео кривичну пријаву за превару.

Његове сумње постале су основане када је добио документ, тачније захтев за кредит, који је неколико компанија које су у власништву ККР фонда упутило Уникредит банци. Ту је наведено да је 2012. године СББ имао више од 800.000 претплатника док је у децембру те године СББ исплаћивао ТВ Ултри накнаду наводећи да услуге овог оператера користи свега 457.700 људи.

Иако је Ултра била у већинском власништву Јунајтед медије, услед насталог спора кабловски оператер СББ је уклонио ту телевизију из своје понуде, што је вероватно јединствен случај у свету да је неко из понуде уклонио телевизију свог власника. У позадини те, наизглед нелогичне одлуке, крио се покушај Шолака да изврши додатни притисак на Кутлешића како би овај повукао тужбу против СББ-а.

Сукоб са хрватским Јавним сервисом

Шолак се са проблемима око ауторских права суочио и приликом емитовања хрватских националних канала у иностранству, за шта његове фирме нису имале законска права. У марту 2006, Хрватска радио-телевизија (ХРТ) дала је америчкој компанији “Еуро Њорлд Нетњорк“ ексклузивна права да дистрибуира њен програм. Иначе, та америчка компанија бави се дистрибуцијом, оглашавањем и испоруком телевизијских програма за грађане из држава бивше Југославије на територији Европе, Северне Америке и Аустралије, и то уз дозволу свих телевизијских кућа чији садржај пласирају. Током 2015, америчка компанија овластила је аустријски “ГСС Медиа Кг“ да дистрибуира садржај ХРТ-а на територији Аустралије и САД. Међутим, Шолакова компанија “НетТВ Плус“, чији се сервери налазе у Београду, одлучила је да без икакве дозволе и накнаде емитује програме ХРТ-а за дијаспору у Северној Америци и Аустралији.

Због тога је ХРТ 1. марта 2014. упутио допис УГ у којем је затражено да сви програми ХРТ-а буду искључени са платформе “НетТВ“. Због одбијања поштовања законских обавеза, америчка фирма морала је да запрети и тужбом против Шолакове фирме.

РТС: Шолакова фирма се отиснула у свет пиратерије

У августу 2018. године спор је избио и са РТС-ом. Јавни сервис Србије оптужио је тада Шолакову компанију за вишеструко кршење закона и пиратерију. РТС је указао на околност да се СББ понаша као да су програми РТС његово власништво које може бесплатно да користи.

“По закону СББ не може да реемитује програме РТС ако нема уговор са нашом кућом. Уговор нема и неће да га потпише… По закону СББ мора да емитује и све програме Радио Београда, али их не емитује… По закону би СББ морао да у иностранству затамњује делове програма РТС, али то не чини увек, доводећи нас у опасност да платимо огромне казне и претварајући себе у пиратског емитера што подлеже кривичним санкцијама”, саопштили су тада из РТС.

Из ове медијске куће тада је указано и да Јунајтед група нема право да реемитује програме РТС на својој платформи ЕОН, али да Шолакова фирма то чини постајући тако велики “пиратски” емитер.

Курир

Бонус видео