Омиљени Вучићеви инвеститори: Углавном шпекуланти, тек ретки дођу да остану

Председник Вучић као један од својих великих успеха наводи велики број страних инвеститора који бирају да послују баш у Србији. Недавно је најавио и сарадње са чак 92 потенцијална инвеститора. Економисти Махмуд Бушатлија и Милан Ковачевић истакли су у разговору за портал Нова.рс да постоје одређени типови инвеститора заинтересованих за Србију, али да је цифра од 92 нова инвестирора нереална.

Према речима Махмуда Бушатлије, постоје два типа инвеститора, без обзира на то да ли су они страни или домаћи.

„Први су инвеститори који су институционални. Дакле, они желе да остану тамо где дођу и то са циљем да онај новац који ту зараде, ту и реинвестирају, било да шире своју основну делатност због које су дошли у ту земљу или да се шире и на остале делатности”, објашњава Бушатлија, наводећи као пример „Икеу“.

Друга категорија су шпекулативни инвеститори, који ће доћи у државе у којима су ризици велики да би, уколико нешто купе, довели у стање које ће им омогућити да производ своје делатности моћи да продају.

Према речима нашег саговорника, управо шпекулативних инвеститора је највише у Србији.

“То је последица ране и погрешно урађене приватизације у земљи. Пре двадесетак година, када се са приватизацијом почело, циљ је био само да се прода буд зашто. То није привукло инвеститоре који ће доћи и остати ту”, каже Бушатлија.

Како за наш портал објашњава Милан Ковачевић, под термином “стране инвестиције” не спада само остваривање капитала, већ су честе и некретнине.

“Неко купи некретнину, па или чека, или одмах креће да гради”, каже Ковачевић. Када је реч о улагању у привредне активности, доста се улаже у банкарство, трговину, прерађивачку индустрију, а у последње време и рударство.

“Сви они имају неку рачуницу, колико би их овде коштало земљиште, колико ће требати запослених, схвате да је овде јефтинија радна снага у односу на друге државе, те на основу те рачунице одлуче да ли ће да раде у Србији”, каже Ковачевић.

6,4 пута више новца странцима

Како је наш портал већ писао, током петнаестогодишњег периода скоро трећину субвенционисаних пројеката реализовали су домаћи улагачи, док је више од 93 одсто средстава додељено страним инвеститорима.

Када се посматра просечна вредност субвенција, страним инвеститорима је одобрено 6,4 пута више средстава по пројекту. Инвестициона активност је нарочито појачана у последње две године, када је одобрено око 60 одсто свих подстицаја у току претходних пет година, показују упоредна истраживања о овој теми Економског факултета у Београду и Фондације за развој економске науке (ФРЕН).

Просечна вредност инвестиција у прерађивачкој индустрији од 10,6 милиона евра је 2,5 пута већа у односу на инвестиције у услужним секторима, а просечна вредност додељених субвенција је 1,4 пута већа у прерађивачкој индустрији у поређењу с услужним делатностима.

Свега 2,1 одсто подржаних улагања је у области високих технологија, а у последњих пет година скоро 80 одсто укупних директних инвестиција је пласирано у типично радноинтензивне делатности, са зарадама испод републичког просека.

Шта очекивати од 92 инвеститора?

Према Ковачевићевим речима, када је у питању прерађивачка индустрија, највише инвеститора било је у аутомобилској индустрији.

Како Бушатлија наглашава, од 92 потенцијална инвестироа којима се председник поноси, даља сарадња може се остварити са максимално њих 10. Према његовим речима, ово није проблем само Србије, већ свих држава у транзицији, али чак и добро развијених западних земаља.

С друге стране, Ковачевић истиче да је цифра од 92 инвеститора нереална, те да је ово још један председнички трик пред изборе, исти као што је и уплаћивање 100 евра на рачуне младих.

Нова.рс