Како ућуткати склоне власти
Осамнаести фебруар, петак, леп и сунчан, традиционално пазарни дан, други по расписивању избора „на свим нивоима“, у Бајиној Башти и оних локалних…На улици доста народа, пуне баште и терасе испред кафића… У спортској хали – акција добровољног давања крви.
Одзив слабашан, да ли због „пандемије“ или пролећне летаргије, тек, посете и присуства даваоце нису удостојили ни упосленици, па ни волонтери општинског Црвеног крста…После давања крви – пар кришки `леба, са ренданим сиром и подригушом, сок, кисела вода, ко шта воли…
И тако, уобичајено бесан после свега реченог, запутио сам се у град. Пред „бившим комитетом“, а сада седиштем највећег броја политичких партија – гужва, брат-брату 50-ак особа, штанд целе „нове“ одборничке листе коалиције око СНС-а…Деле се кишобрани, прслуци, флајери, осмеси и руковања са онима који се једва провлаче од велике концентрације властољубивих на једном месту….
Осећајући навалу адреналина, скинем јакну, приђем у сред тог скупа, и, одмотавајући завој са руке из које сам дао крв, обратих се скупу, који је нагло пао у тишину, а они најближи ваљда сматрали својом дужношћу да ми окрену леђа….
„Само да вам јавим да је у хали акција добровољног давања крви…Ево ја сам своју данас дао 88 пут, па сте могли и ви прошетати, дати крв…То је патриотизам а не ове шупље приче!“ Лагано кренух даље, па пословично ћутљивом, а сада потпуно замуклом председнику скупштине и члану „привремног органа“ рекох да је брука и срамота што овде стоје и ометају народ у пролазу, а на акцију нико није дошао из Црвеног крста, па ни по хемијску оловку нисмо добили…“Је ли то та ваша политика?“, упитах, сигуран да нећу добити одговор….Само један млађани јуноша трже мобилни и промрмља – Е, сад ћемо да проверимо, ваљда навикао да је лаж уобичајено и легално средство политичке борбе, па чак и кад је политика најмање у питању, бар кад је добровољно давалаштво у питању. Или би бар требало да је тако….
Одлазим, уз речи – проверите, обавезно – а у глави вртим да није први пут да се дешавају овакви показни примери непоштовања добровољних давалаца. Пре неколико година, бившем председнику општине послао сам моју мајицу са ознаком Црвеног крста и на њој написао „Дајете крв? Ваш проблем…“ Неколико пута су ме звали из општине и молили да узмем мајицу натраг, али нисам хтео да лишим председника тог симбола непоштовања које је показао према личном акту хуманости којом говори свака добровољност, поготову кад је крв у питању…
Бар још једном се десило исто што и овога петка, а далеко више пута да је брзо понестало и оних симболичних знакова пажње коју локална самоуправа треба да покаже у овом случају…
Беше петак, пазарни дан. Бој за опстанак на власти и предизборна галама кренули су, руку под руку. Пред комитетом, и пред аргументима који су питања хуманости, који су питање темеља здравственог система, што свакако јесте давалаштво крви, ћутање и мук чимбеника власти били су групни и једногласни. Срамота.
Владисав Биљић
Бонус видео:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
