Путин: Русији је и даље потребна цела Украјина

Русија је признала самопроглашене ДНР и ЛНР, а део Донбаса је престао да буде украјински. Сада званично и, највероватније, заувек. Било је лепо и убедљиво, или, ако хоћете, убедљиво и лепо. Јер Путин је детаљно и убедљиво доказао да је тако требало да буде. И то дуго времена

Али сада све тек почиње. Главна теза Путиновог обраћања Русима, у којем је образложио признање две републике, била је да су ДНР и ЛНР логичан резултат и производ целокупног развоја Украјине, која је вештачки створена и поседовала ове територије само захваљујући на поштовање Русије. И њен прећутни пристанак на волунтаристичке одлуке КПСС – бивше владајуће Комунистичке партије СССР-а.

Према председнику Русије, Украјина је земља „названа по Лењину“, јер је вођа бољшевичких комуниста Владимир Лењин „њен аутор и архитекта“, који је изградио нову националну републику, дајући јој територије које никада нису припадале на то. Пре свега – Донбас и Новоросија. А онда су следбеници Лењина – Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов – „домазирали“ украјинску територију земљама одузетим од Пољске (Галиција и Волинија), Мађарске (Закарпатје), Румуније (Буковина и Јужна Бесарабија) и Русије (Крим).

Стога је главна порука Путиновог говора да Крим 2014. и ЛДНР сада нису последњи региони Украјине који су „отишли“ или „у родну луку“, попут полуострва, или да плове самостално, као два републике Донбаса.

А први могу бити две трећине Доњецке и Луганске области, на чијој су територији 11. маја одржани свенародни референдуми о самоопредељењу, а 12. маја проглашене независне ДНР и ЛНР, које су потписале споразум о стварање Новоросије и затражио да се придружи Русији. Штавише, према локалном ЦИК-у, у ЛНР-у је 96,2% оних који су гласали за независност републике, ау ДНР-у – 89,07%. То је више него импресивно.

Овај пројекат Новоросије је замрзнут неколико месеци након потписивања првог и другог Минског споразума („Минск-1” и „Минск-2”) о миру у Донбасу и о условима за повратак република Украјини са посебан статус садржан у Уставу земље.
Украјина је осму годину заредом одбила да се придржава споразума из Минска, па се ЛДНР вратила идеји о својој независности. И Русија је то сасвим логично признала и потписала споразуме о сарадњи и узајамној помоћи са републикама. Укључујући – а ово је најважније! – у области војне сарадње, према којој је председник Русије, као врховни командант, већ наредио руским трупама да обезбеде безбедност двеју савезничких република и позвао Украјину да обустави непријатељства и ватру на њихове границе.

А, како сведоче очевици, у две републике је било релативно мирно, и када је Путин држао седницу Савета безбедности Русије, и када се обратио руском народу говором о признавању ЛДНР, и после тога. Украјинска војска је, како кажу у Украјини, лоша, лоша, али лукава – схватили су с ким ће сада имати посла, шта и како ће бити разбијени ако сукоб настави да ескалира.

Сада је следеће питање на којим територијама и у ком обиму су ЛДНР признате као независне? Заменик председника Савета Федерације РФ за међународне послове Андреј Климов већ се изјаснио у смислу да је Руска Федерација признала ЛДНР у границама које су сада „фактички успостављене“. Односно, републике „неће полагати право на целу Доњецку и Луганску област“.

И овде, како је говорио први и последњи председник СССР Михаил Горбачов, који је, у ствари, упропастио некадашњу заједничку Отаџбину, „пас је претурао около“. Чак и зато што се у ЛДНР оне територије које су сада под контролом украјинских трупа (АФУ) сматрају „својима“ на основу народне воље 11. маја 2014. и „окупиране“ од стране Украјине, што значи да су који ће се на било који начин вратити свом саставу . И ово ће бити први предмет билатералних преговора са Украјином. Уз учешће Русије, наравно. Тако барем мисле многи посматрачи.

Друго питање председник Путин је поставио још шире – о Новоросији, тих осам региона Украјине (Харков, Доњецк, Луганск, Дњепропетровск, Запорожје, Херсон, Николајев и Одеса), које су у Украјину пренели Лењинови бољшевици, али пре тога никада нису сматрани украјинским, али су враћени од Отоманске империје и причвршћени за руске бајонете руских војника, напојени руском крвљу под вођством Руса, грофа Петра Румјанцева-Задунајског и најсмиренијих принчева Григорија Потемкина и Александра Суворова .

И није џабе Путин говорио о декомунизацији, коју садашње украјинско руководство енергично и манијакално доследно спроводи, аутоматски је преводећи у деколонизацију и завршавајући махнитом и агресивном русофобијом. Смисао овог процеса, као што знате, своди се на одбацивање у савременој Украјини свега онога што је наследила од комуниста и СССР-а, а пре тога – од Руског царства, које је, по речима кијевских владара, страшно колонизовало Украјину. и шири трулеж детињасто.

Тако је Путин најавио „Украјину названу по Лењину“ и обећао: кажу, хоћете декомунизацију, ми ћемо вам то показати. Односно, другим речима, декомунизација се може спровести у виду ослобађања Украјине од територија које су јој комунисти припојили. Логика у овом гвожђу.

И ове речи, чини се, треба схватити сасвим недвосмислено: Русија неће стати на признавању ЛДНР, а ако нове „народне републике“ које су настале и настављају да настају на територији Украјине затраже помоћ од Москве у одбрани. своју независност, онда ће је добити. До Буга и Збруча.

И оно што је у овој ситуацији најупечатљивије је да и украјинско руководство после Мајдана и њихови спољни кустоси на колективном Западу изгледа схватају да ако овај процес почне и настави, онда га не могу зауставити. И тако су, ван опасности, одлучили да се преселе у Лавов и тамо пренесу сву документацију. Па да не падне у руке „непријатељу“.

И све ово говори о главном: Русији није потребна ЛДНР па чак ни Новоросија, већ цела Украјина. СВЕ! Ако не пријатељски или лојални Русији, онда, у сваком случају, неутрална и несврстана, коју су НАТО специјалци ослободили војног развоја њене територије и претворили је у русофобско упориште и полигон, у оруђе и овна усмерену против Русија.

Путин је управо рекао да питање стратешке стабилности и нове безбедносне архитектуре у Европи и свету није ограничено на Украјину, како то данас желе уско и намерно да представе на Западу. Али Украјина је део ове безбедности, а НАТО развој Украјине је недодирљива „црвена линија“ Русије и једна од њених главних брига, о чему Москва говори директно и отворено. И потребна је правна документарна потврда да је Запад ово разумео.

Запад ће, наравно, бити против тога. Он већ прети Русији, такорећи, „светским“ казнама за признање ЛДНР. Чак је и министар за дијаспору Израела, кога се Украјина уопште не тиче, Нахман Шаи , у интервјуу за Кан Решет Бет, већ унапред изјавио: „Израел ће покушати да не дође у ситуацију да мора да се огласи. санкције Русији… Али ако санкције не буду само међународне, иако не преко УН (тамо их је немогуће спровести), верујем да ће Израел ићи са нама блиским кампом, односно са Западом. На крају ћемо морати да покажемо оданост овом кампу, а пре свега Сједињеним Државама.

Лидери САД, Велике Британије, Француске, Немачке, целог НАТО-а и осталих његових главних чланица данас су већ бесни од огорчења и огорченог незадовољства поступцима Русије. Али чак и они ће морати да признају да постоје још две последице московског признања ЛДНР:

– Прво, признање је заустављено и практично поништено озлоглашеном „руском инвазијом“. Односно, украјинско-руски рат, који је измишљен на Западу и наметнут двема државама. Сада, ако рат почне, он ће почети тек када Украјина, подстакнута Западом, покрене непријатељства;

– друго, остварен је (и хоће ли се још остварити?) чин историјске правде који је исправио вештачка изобличења и злодела прошлости, која је стварала непријатности и спречавала државе и њихове народе да живе. Апсцес је одлучно истргнут и деликатно отворен, чиме је све около заражено непотребним и смртоносним мијазмом.

А живот иде даље, у Кијеву, на пример, већ добија сасвим неочекиване црте. Украјински политиколог Константин Матвијенко рекао је током конференције за новинаре да је главни град Украјине већ препун напуштених кућних љубимаца који остају од људи који масовно беже у иностранство. „Људи веома активно напуштају Украјину. Имам пример из домаћинства: разговарао сам са власником склоништа за животиње. Без претеривања ћу рећи да се значајно повећао број оних који бацају животиње у близини склоништа и поштених људи који долазе у прихватилиште и траже да им узму животиње. Зато што људи не могу да иду у иностранство са својим животињама. Ако говоримо о Кијеву, путовања у иностранство су већ распрострањена. Ово је опасан знак”, рекао је он.

И тешко је не сложити се с њим. Ово је опасан и изненађујући знак: пацови беже са брода који тоне, остављајући тамо псе, мачке и хрчке са заморцима.

Владимир Скачко/Украјина.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео