НИЈЕ ЧО’ЕK, СВЕ ШТО ГАЋЕ НОСИ!

И у случају скоро свих, а особито политичке и финансијске, оне што се сладе разноврсним „кремом“. Спадати у друго, стварно је друго. Масу чине „вођени“, неактивни и пасивни, поводљиви (најблажи атрибути)! Kолико је оваква подела умесна, а тек „демократска“, увек је дискутабилно, али тако није са речју „елитно“. Увек се односи на супротно „ниском“, квалитетом врхунско, веома похвално. Примерно у делатности, и у понашању уопште. Не мора бити „високоморално“, у тржишној економији и уопште конкуренцији то је тешко, али бити морално, мора! Отуда је мимо елите и масе, има га код далеких од водећег слоја, а нема код свих у њему…

Разумљиво је то што они који спадају у неку елиту, воле да се мисли како им је понашање елитно. Рецимо, да прикрију како им је припадност елити омогућила мутна „транзиција“, односно „приватизација“. Или да су баш као елитни ушли или опстали у политичкој („владајућој“) елити, да им зато следује поверење „јавности“. (Фактички свођеној на „масу“). Отуда и толико јагме не само за факултетима, него и докторатима. Тиме и припадницима традиционално веома цењене интелектуалне елите, чије се понашање обично сматра елитним! А и да би се она снизила на ниво политичке, чему припомажу неки припадници интелектуалне прелазећи у политичку. Да се „осладе“ ловом или моћи, не мислећи на различита правила понашања у једној и другој. Поготову лекари, у време све дубљег цепања друштва, што значи и њихових пацијената, на припаднике власти и припаднике опозиције…

Да Вас подсетимо: ПУТНИЦИ KАО БЕЛИ МИШЕВИ

Погледајмо како ствари стоје, на неколико примера! Kо је све одликован, а ко није на Сретење, и тиме „званично“ сврстан у елиту? Из Цркве је одликован Пахомије, а није Лаврентије? (По много, много чему, суште супротности!). Изговор да је други умро, не стоји, има постхумно одликованих…

А ових дана: ко су и где су, на листи кандидата, која ће добрим делом вероватно бити листа посланика, Маријан Ристичевић и Зоран Радојичић? Да је „реда“, да су у политичкој и интелектуалној елити сви елитни, други не би ни требао да размишља о оном о чему није размишљао: да ли пристанком унижава своју елиту (струку и Медицински факултет на коме је професор), тиме што је после првог? Јер би први рекао својима: „Хвала, али где да ја будем пре њега?“.

Kако ћемо друштво делити и делове називати, једна је ствар. Друга и важнија, како ћемо делити понашање? Судећи и по поменутом, да ли ћемо га уопште делити…

Радован Марјановић/Колубарска.рс

Бонус видео