Олимпијска шампионка у синхроном пливању Марина Гољадкина: Рођена сам у Доњецку и годинама живела под гранатама. Не могу да верујем да Запад има тако различите аршине према цивилним жртвама у Донбасу и остатку Украјине
Фото: Профимедиа
Много је спортиста који осећају потребу да се огласе поводом рата између Русије и Украјине, а један такав случај управо долази са руског тла је је олимпијска шампионка у синхроном пливању Марина Гољадкина морала да целом свету пошаље јасну поруку.
Наиме, она је осетила потребу и одлучила се обрати планети, а занимљиво да је Марина рођена у Доњецку и такмичила се за Украјину све до 2014. године када су региони Донбас и Луганск нападнути од стране Украјине. Недуго након тога она је прво добила руско држављанство, а онда је почела и да се такмичи за ту земљу.
Она је била и део олимпијског тима на Играма у Токију, где је остварила највећи успех у каријери с обзиром на то да је постала олимпијска шампионка у саставу руског тима.
– Ово је моја лична прича. Рођена сам и одрасла у Доњецку. Била сам тамо, под гранатирањем 2014. године. Видела сам људе како убијају свој народ. Сви су знали да се у Донбасу бомбардују цивили, буквално истребљујући народ – почела је своју објаву на друштвеним мрежама и наставила:
– Али сутрадан сам отишла и тренирала без обзира на све, јер ово је спорт. Спорт, који треба да уједини, који је у сваком тренутку помирио народе и постао спона која показује могућности примирја. Али данас, у тешким временима за наше братске земље, и ова могућност је намерно онемогућена нашим спортистима.
Олимпијска шампионка не може да верује да западни свет има различите аршине када су у питању животи невиних људи из Донбаса и Луганска у односу на остатак Украјине.
– Осетила сам овај рат. И данас јасно разумем ко је у то умешан. Штета што светска заједница свих ових година није подигла толику галаму за грађане Доњецка и Луганска, за које је Русија имала храбрости да стане. Људи који су некада живели у Донбасу као да су заборавили шта се тамо догодило. И овај рат никоме није нанео штету.
Зна она како је то када мораш да напустиш свој дом, осетила је то на својој кожи.
– На крају смо отишли у Русију. У Доњецку су остали многи познаници који су рекли да звуци гранатирања и експлозија нису престајали осам година. Стога из прве руке знам како су живели све ове године. Деца рођена тих година нису имала детињство. Доњецк је био један од најлепших градова у Украјини, а сада ме срце боли. Све је сломљено, све је уништено.
Такође, Марина је напоменула и чињеницу да је све ово написала искључиво као спортисткиња, и да не жели да се меша у политику.
– Далеко сам од политике. Али заиста се надам да ћу једног дана поново моћи слободно да дођем у свој родни град, да шетам по местима која су ми драга, да се сетим детињства и да се насмејем. Желим да сви имамо мирно небо изнад наших глава. Такође желим да људи знају истину. Штета што се све ово време нису чули гласови људи из Доњецка и Луганска – објавила је Гољадкина на Инстаграму, уз слику са руском заставом.
Блиц / НСПМ
Бонус видео:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Da, draga Marina.
Isto se desavalo i nama na Kosmetu, od svoje mladosti pamtim eksplozije bombi, zvuk rafala i miris suzavca, pritiske, maltretiranja.. ali na zalost moja drzava nije imala snage da ostane cvrsto iza svog naroda, pa nas je tako NATO 1999. “oslobodio”… i od tada zivim kao izbeglica u sopstvenoj zemlji.
Iskreno se nadam da ce se intervencija zavrsiti uspesno i u sto skorije vreme, a slovenski narodi, braca, ujediniti, opametiti, shvatiti da su instrumentalizovani i zavedeni. Tuga je videti ljude kako pate… Nek je dragi Bog s vama.