НИЈЕ МУ СЕ ИШЛО, МОЛИО ШEФА ЗА СЛОБОДАН ДАН: Рудар Бојан Стајић (34) пре одласка на посао дан провео са супругом и сином
Последња слика Бојана Стајића / Приватна архива
БИО је то наш најсрећнији дан. Бојан је био пресрећан што Лав лепо напредује и што превремени порођај није оставио последице по његов вид. Водио нас је у шопинг, мени је купио сат што сам му родила сина, а Лаву гардеробу.
Из ових речи Драгане Јовановић навиру успомене на четвртак, последњи дан који је провела са супругом Бојаном Стајићем (34), рударом који је у петак изгубио живот. Скрхана болом, уплакана, између дубоких уздаха неверице прича нам и да су пре нешто више од месец дана постали родитељи и да њиховој срећи није било краја.
– Погледајте нас, то је наша последња заједничка фотографија – показује нам Драгана слику срећних родитеља са својим првенцем. – У четвртак цело по подне смо шетали Лава у колицима, а кад смо стигли кући пожалио ми се да му се не иде у трећу смену. Позвао је шефа да узме слободан дан али, ипак је морао на посао. Судбина или шта је већ, не знам… Али, мој Лав је данас остао без оца…
Несрећна жена не може да верује… Јеца. А онда у жељи да одагна бол прича нам да је њихов Лав рођен две недеље пре термина и да су обоје били много забринути хоће ли преживети. Када је све кренуло набоље задесила их је трагедија. За њу непребол са којим не зна како да се носи.
– Како ћу сада без њега ја заиста не знам. Био је толико пажљив супруг и брижан отац. Он је Лаву и мени био све – неутешна је Драгана.
У дому Стајића окупљају се пријатељи који немају речи утехе за Драгану али ни за Бојановог брата Милана и оца Тихомира. Пре пет месеци Драгана и Бојан, млади брачни пар, уселио се у свој нови стан у насељу Алексиначки рудник. Брат и отац су им помогли да га уреде и са нестрпљењем су чекали принову. Таман су се скућили, уживали у срећи, а сада је рез смрти све то изненада прекинуо.
ЛАВ НАША СНАГА
БОЈАН је толико био срећан што је постао отац да ја то не умем да опишем. Имао је породицу, стан и посао који је волео. Пет година радио је као рудар и никада се није пожалио да му је тешко. Значило му је што има редовна примања и што је осигуран. Живео је за слогу и мир у породици. То је за њега била светиња – испричао нам је неутешни брат Милан. – За Бојана, мог старијег брата, био сам посебно везан, нарочито откад нам је пре пет година умрла мајка. И отац је тешко болестан. Не знам како ће све ово преживети. Једино је Лав наша снага.
Д. Миљковић / Новости
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
