Рат обелоданио ужасну реалност – постојање „тржишта за продају деце“ у Украјини

Француски и немачки медији о хиљадама украјинских беба “сурогат-мајки”

Париски дневник Ле Монд (Ле Монде) известио је ових дана да је један брачни пар хомосексуалаца под псеудонимом – Јаки и његов партнер) коначно, после бројних перипетија и опасности, успео да се врати у Француску из Харкова са својим бебама-близанцима у наручју.

Опасно путовање у Украјину по децу

“Толико дугујемо Украјинцима”, рекао је Јаку новинару, причајћи како је са својим партнером путовао 18 сати у препуном возу од Харкова (30 километара од руске границе) до Љвова на западу земље. Имали су предност приликом уласка у воз, а једна мајка са ћерком помогла им је око беба. Описује драматичну атмосферу, плач деце и одраслих, породице које су се раздвајале на станици, јер су очеви и синови остајали у земљи.

У Француској је дозвољен хомосекусални брак али није дозвољено изнајмљивање сурогат-мајки, па многи хомосексуални парови – или хетеросексуални који не могу да имају децу – контактирају специјалне агенције за оплодњу у Украјини.

Бројни Французи обраћају се агенцији за вештачку оплодњу Биотекском, дајући своју сперму или овоците, која у замену за суму од 40 до 60 хиљада евра налази сурогат – мајку и преузима медицинску страну оплодње.

Постоји читав низ „додатних“ услуга које се наплаћују. Међу њима је и могућност избора пола детета. Сваке године више десетина парова долази из Француске у Украјину како би инзајмили сурогат мајку.

Од 2015. године изнајмљују се у Украјини сурогат-мајке

Од када је изнајмљивање сурогат-мајки страним паровима од 2015. године поступно почело да бива забрањено у Тајланду и у Индији, Украјина је остала скоро једина земља у коју се упућују парови из иностранства који из разних разлога не могу да имају децу – или зато што су хомосексулаци или зато што жена не може да изнесе трудноћу.

Процењује се – пишу француски медији – да сурогат мајке сваке године у Украјини роде око две до четири хиљаде деце.

Мрачна страна изнајмљивања сурогат- мајки

Ле Монд је већ писао о мукама брачних парова у време блокаде граница, због пандемије вируса ковид-19, који су остали “одсечени” и у време рођења беба које су носиле сурогат мајке – нису могли да се нађу у близини како би их одмах преузели.

У јулу 2020. године Ле Монд је пренео причу о брачном пару Kристофу и Соњи који су платили две хиљаде евра како би се илегално преко Белорусије пребацили у Украјину и преузели своје близанце.

У том тексту, насловљеном као “Мрачна страна изнајмљивања сурогат мајки у Украјини”, читаоци су могли да сазнају да је власник Биотекском агенције Алберт Точиловски “инжењер који се из бизниса са ноћним клубовима у Молдавији пребацио на бизнис оплодње”.

Ле Монд је тада писао да је : „…Биотекском умешан у утају пореза, у трговину људским органима и у разне скандале…“. У истом тексту париски дневник је пренео да је Украјину тих дана потресала драма италијанског пара чије је дете из Италије враћено на усвајање у Украјину. „Беба није имала гене својих родитеља (који су изнајмили сурогат мајку) па је италијанско правосуђе, које увек тражи генетску анализу, посумњало да је реч о трговини децом“, пренео је Ле Монде.

Ових дана – слична драма снашла је бројне парове из Француске – клијенте Биотекском – исте агенције за вештачку оплодњу о којој се говорило у тексту из 2020. године.

Ратне и административне препреке и проблеми

Границе се јесу отвориле после попуштања епидемије али је убрзо избио рат и родитељи из иностранства сада опет не могу да дођу у Украјину и преузму „поручене“ бебе.

Бројни родитељи – даваоци сперме или јајне ћелије нису у могуђности да дођу у Украјину у време порођаја и одмах по рођењу преузму бебу, како је то предвиђено уговором са Биотекском.

Проблем је и административни. Због физичког одсуства родитеља немогуће је издати документа за новорођенчад у којима би странци који су склопили уговор о „изнајмјивању“ трудноће били означени као родитељи.

Ле Монд доноси и репортажу о Николи и Емануелу – хомосексуланом брачном пару „чији је син рођен 10. марта“ у једном граду код Харкова –  15 дана после почетка ратних сукоба у Украјини.

Рат је пореметио све планове, Никола и Емануел нису могли да присуствују порођају изнајмљене мајке. После порођаја, „сурогат – мајка“, која је иначе већ мајка троје деце, понела је новорођенче са собом. То није било предвиђено уговором.

Никола и Емануел сматрају да хитно треба да пронађу дете и преузму га. “Време цури. Што дуже наше дете остане са сурогат – мајком, то су веће шансе да се оно за њу веже“, рекао је Никола репортеру дневника Ле Монд.

Конвоји за превоз беба до границе које су родиле сурогат-мајке

Он је веђ послао додатне три додатне вирманске уплате од више стотина евра на рачун агенције за оплодњу. Француска амбасада не саветује својим држављанима да долазе у Украјину. Никола каже да је спреман, ако треба, да сâм иде како би понашао свог сина.

„(Никола и Емануел) су преко друштвених мрежа ступили у контакт са невладином организацијом Гроуинг Фамилис (Growing Families). Она организује конвоје за превоз беба које су родиле сурогат-мајке. Неговатељице предлажу као услугу да доведу бебе до границе Украјине где их чекају родитељи“, пише Ле Монд.

Лист преноси да многи родитељи који су успели да изађу из Украјине са децом које су родиле сурогат мајке, сада у Француској имају муке да докажу да су они родитељи како би се и административно утврдило родитељство и издали изводи из књиге рођених.

Адвокаткиња Kаролин Мекари (Caroline Mécary) сматра да треба радити на томе да се сурогат-мајке, које су сада трудне, у што већем броју изведу из Украјине како би се породиле у некој од суседних европских земаља.

Сурово тржиште беба у замци рата

Светска коалиција за укидање супституције за труднођу (сурогат – мајке) тврди да је рат заправо обелоданио ужасну реалност  – постојање „тржишта за продају деце“.

Европска комесарка за унутрашње послове ЕУ Илва Јохансон (Ylva Johansson)  у више наврата је упозоравала да је потребно евакуисати бебе које су у Украјини на свет донеле сурогат – мајке.

„Kонтроверзна индустрија“ је сада ухваћена у замку рата – закључује Ле Фигаро, такође париски дневник, чији се извештач нашао у склоништу у Kијеву заједно са бебама сурогат – мајки и неговатељицама.

Ратна репортерка овог листа Марго Бен (Margaux Benn)  описује како је више десетина новорођенчади смештено у склоништу стамбене зграде у просторији од око 20 квадратних метара. То су „деца која немају ни родитеље, ни држављанство“.

„Већина њих рођена је после почетка рата 24. фебруара и никада нису угледали дање светло“, извештава Марго Бен.

Неговатељица Људмила Јашенко каже да се са својим колегиницама смењује – спавају свака по два сата дневно на мадрацу у углу просторије.

Изнајмљивање трудноће се обавља преко 14 фирми

„Људмила Јашенко је неговатељица при центру за људску репородукцију Биотекском, главној од укупно 14 украјинских фирми које продају услуге вештачке оплодне и изнајмљивања трудноће“, пише Ле Фигаро.

До недавно је Људмилина улога била да се брине о новорођенчету после његовог рођења док биолошки родитељи не заврше административну процедуру, али сада је она њихова трајна неговатељица.

„Бебе осећају напетост и тескобу, плачу и не спавају добро“, каже Људмилина колегиница држећи у наручју најмлађе новорођенче – рођено 13. марта.

„Kако тврде у компанији  Биотекском, децу рођену после почетка рата у подземна склоништа доводи лекар којег прате људи из батаљона Kарпатска Сић. Биотекском их представља као групу цивила – волонтера, али је реч заправо о националистичкој крајње десној формацији“, извештава ратна репортерка дневника Ле Фигаро.

Људмила каже да су њени синови Артур и Богдан на фронту, њен муж такође. Она није желела да напусти земљу. „Они су узели оружје, али и ја имам моју улогу – чувам ове бебе“.

Око пет стотина трудница носи децу која нису њихова

„Неговатељица Светлана Стетсиук каже да су ове бебе постале као њихова сопствена деца…“ Изнад колевки неговатељице су написале привремена имена новорођенчади и презиме изнајмљене мајке која их је носила. Најстарија беба има шест месеци и косе очи.

„Његови родитељи су Kинези али нису могли да допутују због пандемије, а затим због рата“, објашњава неговатељица.

Ле Фигаро преноси да је у Украјини тренутно „око пет стотина трудница носи децу која нису њихова“. Репортерка је разговарала и са Аном, старом 34 године која је по други пут родила близанце за исти немачки брачни пар. Још се опоравља од порођаја. Разлог за рађање је финансијски, каже она.

У Украјини изнајмљена трудница добија 13. 500 евра по трудноћи. Ана је самохрана мајка једног седмогодишњег дечака. Поред две трудноће за Немце, носила је и близанце за  један страни брачни пар.

Ана ради као поштанска службеница на шалтеру „кад има посла“. Kаже да Биотекском (BioTexCom)  по уговору исплаћује труднице тек када је дете преузео родитељ. Kако извештава репортерка листа Ле Фигаро, она „без горчине“ закључује да ће добити новац тек када се заврши рат.

Украјина је најбоља опција за оне који се одлуче за сурогат мајчинство

• Велика Британија. Земља има ограничења према којима се услуга не може применити на комерцијалној основи, али сурогат мајкама се надокнађују трошкови. Трошкови такве надокнаде су 12.000-15.000 фунти.
• Данска. Услуге сурогат мајки су скупе. Ако се користе сопствене јајне ћелије жене, тада је цена сурогат мајчинства од 50.000 долара, ако је такође потребно користити јајне ћелије донора, онда од 60.000 долара. У исто време, правне услуге се плаћају одвојено и нико не гарантује успех процедуре.
• Холандија. Овде је забрањена реклама сурогат мајчинства, постоји огроман број медицинских ограничења, а цена се израчунава према сложеним шемама. Обично ова услуга кошта од 54.000 америчких долара, а нема ни гаранција. И то упркос чињеници да се представници најугроженијих група становништва обично нуде као сурогат мајке, на пример жене које су недавно мигрирале у земљу и немају прилику да добију нормалан посао.

• Грчка. У овој земљи сурогат мајчинство је прилично јефтино – од 20.000 долара, али процедура репродуктивних технологија није регулисана законом. То не само да ствара низ непријатности, већ им одузима и самопоуздање да родитељи могу лако да преузму своје дете.
• Белгија. Такође се односи на земље у којима не постоји закон о сурогат мајчинству и нико вам законски не може гарантовати успех процедуре. Па ипак, цене овакве процедуре овде почињу од 54.000 евра.
• Русија. У овој земљи је ова репродуктивна услуга легална. Да би сурогат мајка пристала да носи ваше дете, морац́ете да потрошите 45.000–60.000 УСД.
• Грузија. Још једна европска земља у којој је сурогат мајчинство званично дозвољено. Цена ове услуге овде крец́е се од 35.000 евра, али њен квалитет често није толико сјајан. Поред тога, потребно је узети у обзир посебност овог планинског региона – менталитет становника, што чини однос према овој врсти репродуктивних услуга врло двосмисленим.
• Украјина. Сурогат мајчинство је у Украјини дозвољено законом и јасно регулисано. Трошкови коришћења ове репродуктивне методе су око 28.500 евра.

Чак је и површно разматрање предлога за сурогат мајчинство довољно да се примети да Украјина заузима најповољнији положај у односу на друге европске земље. Ако упоредимо цене, проверимо законски оквир и квалитет понуђених услуга, испоставља се да је у Украјини сурогат мајчинство јефтино.. Пажљивије посматрано, Украјина је најбоља опција за оне који се одлуче за сурогат мајчинство.

Kао прво, у Украјини се, заједно са сурогат мајчинством, нуди читав пакет услуга, узимајући у обзир све медицинске могућности.

Аутор: Наташа Јокић, новинар, Стразбур

Борба за истину/Између сна и јаве

Бонус видео