Рубља пркоси санкцијама Запада

Руска валута вреди као пре сукоба у Украјини, а Централна банка у Москви успоставила је привремени „златни стандард”. – Опоравак рубље није знак да руска економија одолева санкцијама.

Крш (rubble). Том речју је амерички председник Џозеф Бајден описао вредност рубље на почетку сукоба у Украјини, кад је један амерички долар вредео 129 јединица руске националне валуте. А јуче је један амерички долар на почетку берзанске трговине у Москви мењан за 75 рубаља. Истовремено, један евро коштао је 81 рубљу, што је најнижа вредност валуте монетарне уније ЕУ у односу на рубљу од 27. октобра прошле године. Упоредо, вредности индекса акција на берзи у Москви скочиле су навише, занемарујући нови рунду западних санкција, известио је јуче Ројтерс из Москве.

Указују ли јучерашњи берзански показатељи и оцене да се вредност рубље опоравила усред плиме најопсежнијих санкција које је Запад увео некој земљи, укључујући и замрзавање девизних резерви централне банке једне чланице Г-20 (положених у иностранству)?

Одговор зависи од угла гледања. С оне стране Атлантика, Џенет Јелен, амерички министар финансија, проценила је да „скоро потпуни опоравак руске рубље претходних недеља није знак да руска економија одолева санкцијама које су увели Вашингтон и савезници, након напада Русије на Украјину”, пренеле су агенције. Руска економија се само „мигољи” од санкција уведених крајем фебруара”, истакла је Јеленова на састанку с Финансијским комитетом Представничког дома.

Берзе у међувремену реагују на низ мера које су, ради опоравка поверења у руску валуту и привреду, ових дана повукли Кремљ и Централна банка Русије. Москва је, наиме, увела разне формате контроле капитала, укључујући замрзавање имовине нерезидентних инвеститора, као и обавезу руских експортних фирми да 80 одсто девиза конвертују у рубље. Упоредо, Централна банка Русије понудила је домаћим банкама откуп злата по фиксној цени (у периоду од 28. марта до 30. јуна) од 5.000 рубаља за грам племенитог жутог метала. Берзански актери истичу да је то први пут да једна државна банка успоставља „златни паритет” од 1991. године, кад је Швајцарска дигла руке од тог стандарда. Одржање ове драматичне новине у глобалном финансијском систему који је Москва сада увела (амерички председник Ричард Никсон је иначе 1971. године укинуо паритет долара према злату) умногоме ће зависити, тврде на Волстриту, од тога шта ће даље бити с руском трговином енергентима.

А на том тржишту замене за количине нафте и гаса које извози Русија краткорочно још нема на видику. Блумберг процењује да ће Русија ове године од извоза енергената приходовати готово 321 милијарду долара, односно трећину више него лане.

„Русија нуди нафту и другу робу уз велики попуст. Бићемо срећни да их пазаримо”, саопштили су за „Волстрит џорнал” неименовани званичници Њу Делхија. Руски петро-трговци иначе Индији ових дана нуде уралску нафту чак 30 долара јевтиније од текуће цене северноатлантског „брента”, упркос оштрим притисцима Запада.

У ситуацији у којој је готово половина девизних резерви Русије похрањених на Западу недоступна власнику, Москва је ових дана назначила да је декрет о продаји природног гаса „непријатељским земљама” за рубље прототип новог обрачунског система.

„Немам сумње да ће бити проширен и на нове групе производа”, наговестио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, не наводећи када би евентуално могао да ступи на снагу. Према Пескову, Кремљ жели нови глобални финансијски систем који би заменио Бретон Вудс поредак финансијске архитектуре, који су западне силе успоставиле 1944. године.

„Санкције Русији окрњиле су поверење у долар и евро. Очигледно је, иако данас делује као далека перспектива, да ћемо доћи до новог система, другачијег од система Бретон Вудса”, предвиђа Песков.

Тања Вујић/Политика

Бонус видео