Како Запад прави државе

Најлогичније, а самим тим и најбоље рјешење за прављење држава је да се граница постави по ободу неког народа који живи на одређеном простору. Ова метода уједно и обезбјеђује много дуже периоде мира и ствара мање разлога за ратовања. На графичком приказу је то ова црвена елипса, случај када се облик државе поклапа са обликом насељености народа у неком поднебљу.

Али како постоје они којима је ратовање привредна грана и који живе од пљачке и искориштавања других, овај принцип оснивања држава им не одговара, па праве државе тако да само дефинисање граница ствара конфликт и предуслове за рат.

На графичком приказу то је ситуација када се направе двије државе тако да се један компактан народ подјели у двије или више држава. Имамо примјер из ближе историје када је Њемачка Србе подјелила на Србију, заокружење број 2, и НД Хрвацку, заокружење број 1. Наравно да ће се народ у заокружењу број 1 осјетити угрожено, поготово ако му се одузму нека права, а и уведу многе забране, што увијек буде случај. Због тога и дјеле неки народ на мање дијелове да га униште на том простору, и то се зове геноцид. Дакле, само дефинисање државних граница може да буде увод у геноцид. Цртање граница може да буде геноцидна радња.

Рат је у овоме случају неизбјежан, само је питање дана када ће да се деси, поготово ако се подпомогне са стране.

Исту ситуацију имамо и на случају Русије, заокружење број 2 је Русија, а заокружење број 1 је Украјина. Украјина се односила према Русима Украјине исто као и НД Хрвацка према Србима.

Само је било питање дана када ће букнути рат.

Слична ситуација је и са БиХ. Република Српска је подјељена на два дијела и прекинута у дијелу Дистрикт Брчко. Када буде Западу затребао рат, промијениће статус Брчког и додјелити га ФБиХ. Србима западно од Брчког не преостаје ништа него да крену у рат да се бране, а Запад ће то да прогласи поново агресијом, ако му се дозволи.

Дакле, једно од рјешења да се смањи количина ратова по цијелом свијету у будућности, је то да се праве етничке државе, по принципу споменутом на почетку, границе се постављају по ободима неког народа, а не по сред неког народа.

Друго рјешење је да се васпитањем нараштаја похлепа третира као негативна и срамна особина, а не као до сада као покретач и замајац овог империјалистичког система који упропаштава све ресурсе по Земљи почев од људских ресурса па на даље.

Душко Бошковић/Наука и култура

Бонус видео