Загонетка Москва

Ни НАТО ни Русија нам не говоре шта се заиста догодило са „Москвом“, легендарним адмиралским бродом Црноморске флоте.

НАТО јер у теорији, они знају. Москва је, са своје стране, јасно ставила до знања да не говоре ништа док не буду сигурни шта се догодило.

Једно је сигурно. Ако руско Министарство одбране сазна да је то урадио НАТО, пустиће све псе из пакла на НАТО, као „асиметрично, смртоносно и брзо“.

На локацији Москве: била је позиционирана у близини једне од 3 платформе за бушотине, које се користе за праћење целог сектора Црног мора са хидрофонима и НЕВА-БС радаром, најзападнијег, БК-2 Одеса, око 66 км североисточно од Змијског острва. Цела ствар је била интегрисана у регионалне системе праћења. Као и све, буквално, пратило се: бродови, ниске летеће мете, мањи одјеци, чак и померање главе несуђеног пливача.

Дакле, постојала је прилично мала шанса да је било шта – да не спомињемо подзвучне ракете Нептун и беспилотне летелице Бајрактар – могло да прође кроз ову ваздушну мрежу.

Па шта је могло да се деси?

Могла је то бити нека врста подводног дрона, пуштеног или из неке подмукле подморнице, или од стране СБС тима, који је дошао са западне обале, са заустављањем на Снејк острву. Онда је тај дрон некако успео да се пробуши кроз труп Москве одоздо – и експлодирао свој терет унутра.

Оно што следи долази из врхунског извора у Бриселу: озбиљан, поуздан, доказан запис у распону од скоро две деценије. Ипак, можда само шири дезинформације. Или хвалисање. Или су то можда чврсти подаци.

Пре него што почнемо, треба да истакнемо да је тешко поверовати у бајке Нептун/Бајрактар. На крају крајева, као што смо видели, руска флота је успоставила вишедимензионални надзорни/одбрамбени слој у правцу Одесе.

Москва је била близу Одесе, ближе Румунији. Пре годину дана, тврди извор, на њега је инсталиран нови фазни локатор: домет осветљења је 500 км. Према стандардном украјинском наративу, прво је Москву погодио дрон, а локатори и антене су разбијени. Москва је била полуслепа.

Затим су – према украјинском наративу – лансирали две крстареће ракете Нептун са обале. Навођење је вршио НАТО-ов Орион, који је био изнад Румуније. Ракете су зумирале брод са искљученим главама за навођење, како се сноп зрачења не би детектовао.

Дакле, имамо навођење НАТО-овог Ориона, пренос тачних координата, што доводи до два поготка и накнадне детонације муниције (то је део који је признало руско Министарство одбране).

Стратешки погодак

Москва је била на борбеном задатку 100-120 км од Одесе – контролишући ваздушни простор у радијусу од 250-300 км. Дакле, у ствари је обезбеђивала преклапање јужне половине Молдавије, простора од Измаила до Одесе и дела Румуније (укључујући луку Констанца).

Њено позиционирање не може бити више стратешко. Москва се умешала у тајно пребацивање војних авиона (хеликоптера и борбених авиона) НАТО-а из Румуније у Украјину. Надзор је био нон-стоп 24 часа. НАТО ваздушно извиђање је било потпуно у вези са тим.

Као московског „убицу”, НАТО можда није изабрао Нептун, како то преноси украјинска пропаганда; извор указује на пету генерацију НСМ ПКР (Навал Страјк Мисајл, домета од 185 км, коју су развили Норвешка и Американци.)

Он описује НСМ као „способан да стигне до циља дуж програмиране руте захваљујући ИНС-у који је прилагођен ГПС-у, независно да пронађе мету летећи до ње на висини од 3-5 метара. Када стигне до циља, НСМ маневрише и примењује електронске сметње. Као систем за навођење се користи високоосетљиви термовизир, који самостално одређује најрањивија места циљаног брода.

Као директна последица удара на Москву, НАТО је успео да поново отвори ваздушни коридор за пребацивање авиона на аеродроме Черновец, Закарпатске и Ивано-Франковске области.

Истовремено, након уништења Москве, Црноморска флота, према извору, „изгледа да више нема брод опремљен противваздушним ракетним системом великог домета“. Наравно, тропојасни радарски систем Ски-М остаје у игри на Криму, способан да прати све ваздушне циљеве на домету до 600 км. Питамо се да ли је ово довољно у руске сврхе.

Па шта ми заиста имамо овде? Фантазија или стварност? Постојао је само један начин да се сазна.

Наишао сам на податке поред непроцењивог Андреја Мартјанова, који је Москву познавао као Славу 1981. године када је пловила у северном заливу Севастопоља и моја класа која је била прва летња вежба на старој крстарици Дзержински је добила опширно упознавање са њом. Дакле, она је била стара дама и штета што је морала да заврши свој дуг живот на овај начин и у ово време.”

Мартјанов је још једном био врхунски професионалац, наглашавајући да нико у овој фази заиста не зна шта се догодило. Али он је изнео неке кључне ствари: „По НСМ-у (ако прихватимо ову верзију), чак и са његовом ниском уочљивошћу и ГПС навођењем у нормалном стању (то је море до стања 5-6) и нормалном радио-пропусношћу, чак и стари радар фрегате Москве би видео те пројектиле на удаљености од десетине километара, негде између 15-20 сигурно. НСМ, као и свака против-бродска ракета НАТО-а, су подзвучне, са њиховом брзином од отприлике 300 метара у секунди. То оставља, чак и у домету од 15 километара, време од 45 секунди за откривање трага и развој решења за испаљивање за било који АД комплекс „на дужности“. Више него довољно времена за реакцију.”

Мартјанов такође наглашава: „немогуће је сакрити спољашњи удар противбродске ракете – одмах се зна шта је погодило брод. Штавише, да би се погодио и потопио такав циљ као што је Москва, потребно је лансирати салву, а не само две ракете, вероватно најмање 3-4. У овом случају, Русија би знала ко је напао Москву. Да ли НАТО зна? Сигуран сам да је у овом догађају умешан НАТО, ако није унутрашња саботажа која се апсолутно не може искључити у овој фази. Сигуран сам да је Небо био оперативан да би видео салву ракета.”

Што нас доводи до неизбежног закључка: „Ако је НАТО био умешан, сигуран сам да ћемо видети неку одмазду, на крају крајева, пошто сам све време у евиденцији, америчке базе на Блиском истоку и другде нису ништа друго до дебеле престижне мете.”

Зато се припремите: можда ће се појавити нешто смртоносно „асиметрично“.

Напомена: Оригинални чланак је објављен 23. априла 2022.

Пише: Пепе Ескобар

Извор: Strategic Culture / Превод: Васељенска

Бонус видео: