Свету прети највећа глад од Другог светског рата

Свет ће се суочити са акутном кризом са храном због вртоглавог раста цена хране, изјавила је немачки министар за економску сарадњу и развој Свења Шулце за лист Билд, упозоравајући на надолазећу глад која није виђена од Другог светског рата. Она је као узроке навела пандемију коронавируса и текућу војну операцију Русије у Украјини.

„Ситуација је веома драматична“, додајући да, према Светском програму за храну УН, „више од 300 милиона људи“ већ пати од акутне глади и да УН морају „ стално ревидирати” ове податке.

Цене хране широм света порасле су за трећину и достигле “рекордне нивое”, упозорила је Шулце, додајући да је “горка порука да се суочавамо са најгором глађу од Другог светског рата”, у којој би могли да умру “милиони”.

У свом саопштењу од 6. маја, Светски програм за храну је упозорио да „44 милиона људи широм света иде ка гладовању“ јер украјинско жито не може да стигне до њих, те су позвали на отварање црноморских лука како би се жито.

Шулце је убрзо окривила Москву за развој догађаја оптужујући руског председника Владимира Путина да „води рат глађу“. Она је устврдила да је Русија „украла жито из Украјине“ и да сада користи нације које зависе од руских и украјинских пољопривредних производа тако што наводно нуди храну само онима који су „недвосмислено проруски оријентисани“.

Она је такође устврдила да је чињеница да 40 нација у којима живи половина светске популације, није осудило руске акције у Украјини, наводно због последица „рањивости на уцене храном“. Међутим, није понудила никакве конкретне доказе који би подржали ову изјаву.

Истовремено, она је признала да је фокус неких нација на зелену енергију такође допринео несташици хране. Немачка би посебно требало да престане да користи храну као гориво, предложила је она. До 4% такозваног биогорива у Немачкој се прави од хране и сточне хране, рекла је она, додајући да „треба да се сведе на нулу, и то не само у Немачкој, већ потенцијално и на међународном нивоу“.

Немачка „у резвоаре за аутомобиле сваке године сипа 2,7 милијарди литара горива [направљеног] од биљних уља“, истакла је она, додајући да само то износи „скоро половину украјинске производње сунцокретовог уља“.

Конфликт који је у току у Украјини изазвао је страхове од глобалне несташице житарица јер су цене пшенице у марту скочиле на вишегодишњи максимум. И Русија и Украјина су главни добављачи пшенице и чине око 30% светског извоза.

Средином априла, међутим, немачки министар пољопривреде Џем Оздемир је инсистирао да је снабдевање Кијева „ефикаснијим“ оружјем управо оно што би помогло свету да избегне наводно надолазећу „глобалну глад“. Оздемир, члан изразито проамеричке/НАТО странке Алијанса 90/Зелени, такође је оптужио Москву за „стратегију гладовања“.

Чини се да се његов став прилично разликује од најмање две групе немачких јавних личности, политичара и познатих личности, које су позвале канцелара Олафа Шолца да заустави испоруке оружја Украјини и да се уместо тога фокусира на брзо дипломатско решење.

Наставак испоруке оружја само би продужио патњу Украјинаца, као и ризиковао потенцијално разорне последице, од могућег глобалног рата до “катастрофалног” утицаја на глобално здравље и климатске промене, упозорили су коаутори два отворена писма. Берлин до сада није реаговао ни на једно писмо.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

БОНУС ВИДЕО: