Борељ предлаже да се руска замрзнута средства искористе за обнову Украјине

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ предложио је да се заплене замрзнуте руске девизне резерве и да се користе за покривање трошкова обнове Украјине када се војни сукоб заврши. Он верује да претходно искуство у Авганистану служи као шаблон за такву меру.

У интервјуу за ФТ, Борељ је рекао да је у фебруару амерички председник Џо Бајден потписао извршну наредбу „како би помогао да се одређена америчка средства која припадају Централној банци Авганистана, користе у корист авганистанског народа”. По Борељовом мишљењу, „пуно је логике“ користити средства Русије у сличне сврхе.

„Имамо новац у џепу и неко мора да ми објасни зашто је то добро за авганистански новац, а није добро за руски новац“, рекао је он.

Борељ је навео да је једно од најважнијих питања сада: „Ко ће платити обнову Украјине?“ Пошто ће бити потребна „невероватна количина новца“, а с обзиром на то да су износи прикупљени на недавним конференцијама само „кап воде у океану“, међународна заједница треба да смисли друге начине за финансирање поновне изградње конфликтом разорену земљу, а коришћење руских резерви може бити један од начина, рекао је он.

Његове изјаве подсјећају на претходне изјаве председника Европског савета Шарла Мишела, као и америчке администрације. Говорећи раније овог месеца за Интерфакс-Украјина, Мишел је рекао да је „лично уверен“ да замрзавање руских средстава није довољно и да је „изузетно важно“ да Запад буде у могућности да их „конфискује“ и да их стави на располагање Украјини. .

Крајем априла, Бела кућа је представила сет „свеобухватних предлога“ који су укључивали „успостављање модернизоване административне власти“ која би била у стању да конфискује имовину санкционисаних „олигарха“ и пребаци је у Кијев да „поправи штету од руске агресије“. Москва је осудила планове као „ништа друго до обичну заплену приватне имовине коју [САД] покушавају да лажно оправдају“.

Од почетка војне операције у Украјини крајем фебруара, половина руских међународних резерви, око 300 милијарди долара, замрзнута је у склопу санкција које су увеле САД, ЕУ и њихови савезници. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Москва није могла да предвиди овакав развој догађаја, а замрзавање, по његовом мишљењу, у суштини представља крађу. Гувернер Централне банке Русије Елвира Набиулина рекла је да су руска средства замрзнута, али да нису заплењена. Она је, међутим, додала да Москва сматра замрзавање својих резерви без преседана и да ће оспорити ове одлуке.

Хиљаде руских грађана је такође санкционисано, а њихову имовину и новац су заплениле или замрзле владе широм Европе.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

БОНУС ВИДЕО: