Републички завод за статистику: Храна све скупља – инфлација у априлу достигла 9,6 одсто

Потрошачке цене у априлу 2022. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 9,6 одсто, док су у поређењу са децембром 2021. године у просеку повећане за 4,3 процента, саопштио је Републички завод за статистику.

Храна је, за годину дана, поскупела 15,8 одсто, показују подаци званичне статистике.

Највише је порасла цена кафе, чаја и какаа – за чак 24,5 процената.

Од априла 2021. до априла 2022. године цене поврћа увећале су се за 23,7 одсто. Следи месо чије су цене за годину порасле за готово петину – 19,5 одсто. Потом масти и уља са поскупљењем од 17,6 одсто.

Млеко, сир и јаја, по статистици, поскупели су за 12 процената.

Гориво и мазиво за путничка возила током годину дана поскупело је за 19,8 одсто.

Месечни раст цена

Цене производа и услуга личне потрошње у априлу 2022. године, у односу на март 2022. године, у просеку су повећане за 1,5 одсто, навео РЗС.

На месечном нивоу, посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у априлу 2022. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама храна и безалкохолна пића (2,7 одсто), одећа и обућа (2,1 одсто), транспорт (1,8 одсто), ресторани и хотели (1,3 одсто), рекреација и култура (1,2 одсто), становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (1,0 одсто), опрема за стан и текуће одржавање (0,9 одсто) и у групи здравље (0,6 одсто).

НБС: Инфлација у складу са очекивањима

“Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у априлу на месечном нивоу износила 1,5 одсто, док је у односу на април 2021. године износила 9,6 одсто, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије, саопштила је централна банка.

“Месечну динамику кретања инфлације и у априлу обележили су раст цена хране, цена производа у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и цена енергената”, наводи НБС.

На месечну инфлацију од 1,5 одсто, како се истиче, највише је утицало повећање цена непрерађене хране од 5,6 одсто, и то пре свега цена поврћа и свежег меса.

“Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у априлу износио је 1,1 одсто, што је слична динамика раста која је бележена од почетка године и мањи раст у односу на октобар и новембар 2021, када је месечни раст цена прерађене хране износио у просеку око два процента. На успоравање раста цена прерађене хране настављају да утичу, између осталог, и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница. Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у априлу су биле више за 11,4 одсто, док су цене непрерађене хране повећане за 24,6 процената”, наводи НБС.

Висок међугодишњи раст цена хране највећим делом последица је, оцењује се, деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – раст цена свих улазних трошкова у производњи хране.

“Цене енергената су на месечном нивоу у априлу порасле за 1,5 одсто, чему је, поред наставка раста цена нафтних деривата од 2,9 одсто, допринео и раст цена чврстих горива”, каже НБС.

Месечни раст цена у оквиру базне инфлације износио је један одсто.

“За разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе које су у режиму циљања инфлације, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу у већој мери да утичу, и даље је знатно нижа од укупне и у априлу је износила 5,5 одсто, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се у дужем временском периоду крећу у границама циља”, наводи централна банка.

Према пројекцијама НБС, како се наводи, инфлација ће у другој половини ове године имати опадајућу путању. У границе циља највероватније ће се вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције.

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у априлу на месечном нивоу износила 1,5%, док је у односу на април 2021. године износила 9,6%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије.

Месечну динамику кретања инфлације и у априлу обележили су раст цена хране, цена производа у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и цена енергената.

На месечну инфлацију од 1,5% највише је утицало повећање цена непрерађене хране од 5,6%, и то пре свега цена поврћа и свежег меса. Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у априлу износио је 1,1%, што је слична динамика раста која је бележена од почетка године и мањи раст у односу на октобар и новембар 2021, када је месечни раст цена прерађене хране износио у просеку око 2%. На успоравање раста цена прерађене хране настављају да утичу, између осталог, и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница. Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у априлу су биле више за 11,4%, док су цене непрерађене хране повећане за 24,6%. Висок међугодишњи раст цена хране највећим делом последица је деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – раст цена свих улазних трошкова у производњи хране.

Цене енергената су на месечном нивоу у априлу порасле за 1,5%, чему је, поред наставка раста цена нафтних деривата од 2,9%, допринео и раст цена чврстих горива.

Месечни раст цена у оквиру базне инфлације износио је 1,0%. За разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе које су у режиму циљања инфлације, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу у већој мери да утичу, и даље је знатно нижа од укупне и у априлу је износила 5,5%, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се у дужем временском периоду крећу у границама циља.

Према нашим најновијим пројекцијама, и даље очекујемо да ће инфлација у другој половини ове године имати опадајућу путању. У границе циља највероватније ће се вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције.

Н1

Бонус видео