СПЦ признала цркву у Северној Македонији

Успоставља се пуно литургијско и канонско општење са „Македонском православном црквом – Охридском архиепископијом”, прва је званично саопштена одлука са овогодишњем заседања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве које је у току.

Највише црквено тело, којим председава патријарх, а чине га сви епархијски и викарни епископи српске цркве, саопштило је данас да су примили акт Светог архијерејског Синода „Македонске православне цркве – Охридске архиепископије” којим, како се истиче, иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој још 1959. године од стране Светог архијерејског Сабора СПЦ. У саопштењу се даље наводи, да у послатом акту македонски Синод „изражава наду да ће Српска православна црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса”.

Примивши овај акт, Свети архијерејски Сабор, како се истиче у саопштењу, поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности.

„Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење. Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске православне цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан”, истиче се у званичном саопштењу Сабора.

Како се напомиње, у дијалогу о будућем и евентуално коначном статусу „македонске православне цркве”, СПЦ ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за реалполитичке, геополитичке, црквенополитичке и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима.

„И, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним православним црквама”, закључује се у саопштењу Сабора СПЦ.

Јелена Чалија / Политика

БОНУС ВИДЕО