Нова национална и верска слика Хрватске: Мање Срба и католика, а више атеиста и агностика

Попис становништва у Хрватској вероватно ће показати да Срба има мање од 4 одсто, пад броја католика на 80 осто и пораст удела атеиста на 5 одсто, преноси хрватски Јутарњи лист.
У Хрватској је 1921. живјело 16,9 одсто Срба, 1961. их је било 15 одсто, а 1991. године 12,2 одсто, што је троструко више него данас. Након акције Олуја 1995. године, велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили.

Државни завод за статистику требало би средином године, дакле крајем јуна или почетком јула, да објави резултате прошлогодишњег Пописа становништва који се односе на етничку и верску структуру популације Републике Хрватске.

Уз сам број становника то су уједно и јавности најзанимљивији подаци из Пописа, јер о уделу припадника поједине националне мањине зависе и нека њена посебна права, а исто тако није непознато да је Католичка црква у Хрватској осетљива на пад броја декларисаних верника и раст удела атеиста, иако такав тренд бележе и многе друге европске земље. У Немачкој је тако удео Хришћана, према недавно објављеним подацима, пао испод 50 одсто.

Демограф Стјепан Штерц с Факултета хрватских студија каже да ће резултати пописа становништва вероватно показати пад удела припадника српске мањине на мање од четири одсто, у односну на 4,36 одсто из 2011. године, као и даље смањење броја римокатоличких верника, чији ће се удео приближити бројци од 80 посто, док ће истовремено удео атеиста у Хрватској порасти на пет одсто.

Тиме ће се, очито, само наставити досадашњи трендови јер је удео католика 2001. био готово 88 одсто, а 2011. године 86,3 одсто. Колико је пао удео католика, толико се повећао удео атеиста, с 2,2 одсто у 2001. на 3,8 одсто у 2011. години.

Штерцове су се прогнозе и досад показале тачне јер је пре годину и више дана говорио да у Хрватској не живи више од четири милиона становника – први јавно објављени подаци из пописа проведеног прошле јесени заиста су показали да је број становника пао на 3,88 милиона.

По његовом мишљењу, нова национална и верска слика Хрватске, која ће бити позната ускоро, када ДЗС објави службене податке, неће показати драматичне промене у односу на ону пре десет година.

– Законитост је да се у неком простору смањује мањинска популација када нема великог усељавања. До сада се у Хрватској удео мањинске популације увек смањивао. То је делом везано уз миграције, али и укључивање мањина у хрватско друштво. Није то класична асимилација, него функционално укључивање. Код нас се није развијало раздвајање националне од етничке припадности. У скандинавским је земљама националност само једна и она се не одређује према етничкој припадности, него према припадности простору и држави. Ми имамо националне мањине и то је реликт бивше државе. Увек се на јавној сцени враћамо у прошлост у којој се дефинишуу неке кривице које се преносе на садашњост, иако нам је садашњост оптерећена низом других проблема. За то се често користи мањинска популација – каже Штерц.

Доцент на загребачком Факултету политичких наука Стево Ђурашковић истиче како до пада удела Срба у Хрватској долази као и до пада свих других мањина.

– Људи одлазе трбухом за крухом – каже Ђурашковић.

По његовим речима, неки демографи извући ће тенденциозне закључке да људи одлазе из Хрватске, јер нама довољно хрватства.

– Нека дигну нос и виде што се догађа у Пољској која је зауставила лоше демографске трендове, јер води озбиљну економску политику. Од самог хрватства се не живи. Није довољно само махати заставама него имати и нешто у глави о друштву и економији. У скандинавским је земљама наталитет доста висок. А што се тиче асимилација националних мањина, тога је увек било. У Хрватској је у доба Југославије због тога падао број Срба. То је нормално у друштву. Ко тврди супротно, бави се етнопредузетништвом. Као што се и неки војвођански Хрвати, ако се ожене или удају за Српкињу или Србина и оду да живе у Београду, пријављују као Срби, тако и Србин из Грачаца у Загребу постане Хрват. Као што се Хрват у Немачкој друге генерације рођен у тој земљи осећа као Немац. То значи да је до краја интегрисан у друштво у којем живи. Асимилацију видим као нормалну, природну ствар – каже Ђурашковић.

Јутарњи лист

БОНУС ВИДЕО: