Више од 80 одсто грађана Србије против санкција Русији и уласка у НАТО

0
русија

(фото:Илустрација)

Истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показало је да огромна већина грађана Србије није за увођење санкција Русији, противи се уласку у НАТО и не би признала Косово и Метохију у замену за пријем Србије у Европску унију.

Уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић је рекао да је то истраживање показало да Србија није баш тако подељено друштво како се сматра, и тврди да се друга истраживања о сличним темама могу разликовати за мање од два процента.

Прочитајте још:  Претучен политички аналитичар Вељко Јовановић, претили му - Где ти је сад твој Вучић и твоја држава
Истраживање НСПМ је показало да 82,1 одсто грађана не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, 6,9 одсто подржава, а 11 одсто грађана нема став.

Грађани су рекли да прате ситуацији у Украјини, и око 49 одсто сматра да је Русија у праву, 6,1 миси да је то Украјина, став нема 24 одсто, а за 21 посто грађана нико није крив.

„Када смо питали ко је највише крив за сукоб у Украјини, чак 68,7 одсто рекло је да је то НАТО, Украјину криви 7,4, Русију 5,6, а нема став око 18 посто грађана”, рекао је Вукадиновић, преноси Бета.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Указао је да је подршка уласку Србије у НАТО „доживела минимум” и сада је пала на 5,4 одсто, а против уласка у НАТО је 87,2 одсто испитаних.

Вукадиновић је навео да је само пет одсто испитаних рекло да треба признати Косово у замену за чланство у Европској унији, док се око 85 одсто испитаних томе противи.

„Та опција да треба признати Косово зарад уласка у ЕУ никад није прешла 10 посто и показало се да није Србија тако подељена, већ неки центри моћи стварају конфузију и труде се да помуте и релативизују ове налазе”, рекао је Вукадиновић и позвао колеге истраживаче да изнесу своје налазе о тим темама.

Представљено истраживање је показало и да је подршка уласку Србије у ЕУ константно пада, али и да се око те теме грађани највише колебају.

Прочитајте још:  Филип Фићовић: Дипломатија напред 2.
Вукадиновић је рекао да је чврсто опредељено само 20 одсто анектираних који су за ЕУ, или око 30 одсто оних који су чврсто против, док се сви остали колебају и на њих утичу медији или неке изјаве председника Србије Александра Вучића.

„Нудимо налаз око којег треба отворити дијалог и не прејудицирамо закључке и одлуке државе, али би свака држава морала имати на уму ове налазе” рекао је Вукадиновић и предложио расправу у медијима с националном фреквенцијом.

Истраживањем НСПМ је утврђено и да нешто мање од половине испитаних (око 46 одсто) сматра да Србија иде у добром правцу, док 37,5 сматра да не иде, те се ти проценти могу сматрати изразом подршке власти и опозицији.

Историчар Слободан Јанковић рекао је да је истраживање НСПМ рађено пре најновијих изјава о „најтежој зими која следи” и изразио бојазан да би неки наредни резултати можда повећали проценат оних који кажу да живе горе него пре.

Он се осврнуо и на политику према Косову и рекао да су грађани одбацили политичаре који су говорили да је „доста небеске Србије” и да је „Косово баласт”.

Прочитајте још:  Последњи српски возач камиона из Украјине стигао у Београд
Говорећи о најновијим догађајима, рекао је да је „више притиснут” Александар Вучић него сама Србија, и да је председник „испипавао терен колика му је подршка у Цркви и у јавном мњењу за неке потезе према Русији”.

„И ово истраживање, и став СПЦ, јасно говоре да је народ против увођења санкција Русији, и власт треба да зна – ако је и имала планове за увођење санкција – да нема подршку за такав потез”, рекао је Јанковић уз оцену да је „Србија увек била на правој страни у ратним сукобима”.

Политика

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *