НАТО ОТИМА И БЛАГО АРКТИКА: Која је стварна позадина најављеног прикључења скандинавских земаља Алијанси

Реакција председника Русије Владимира Путина на кандидатуру Шведске и Финске за пријем у НАТО шокирала је многе, а била је неочекивана и за северне руске комшије. Без имало љутње и панике, Путин је рекао “да улазак те две земље у НАТО не представља опасност за Русију, а ако се на територији скандинавских земаља буде ширила инфраструктура то ће изазвати руски одговор”.

– Ми немамо проблема са Финском и Шведском и зато њихов улазак у НАТО не ствара нама непосредну опасност – објаснио је Путин на самиту земаља Организације држава колективне безбедности који је минуле недеље одржан у Москви. – Ширење Северноатлантске алијансе проблем је који се ствара сасвим вештачки у интересу САД.

Фински председник Саули Нинисте зачудио се, апострофирају аналитичари у Москви, са каквом је мирноћом Путин саслушао преко телефона информацију о томе да у Хелсинкију намеравају да њихова земља постане чланица НАТО. Нинисте се очигледно припремио да објашњава нашироко зашто Финска хоће у НАТО, али то Путину није било потребно и кратко му је казао да је “удаљавање од традиционалне неутралности грешка јер ништа не прети Финској”.

Путинов портпарол Дмитриј Песков је објаснио зашто се толико оштро Русија супротстављала уласку Украјине у НАТО, а није Финске и Шведске, земаља које су имале неутрални статус.

– Са Украјином имамо територијалне спорове и не желимо да се сукобљавамо са чланицама НАТО. А са Финском и Шведском немамо спорова – објаснио је Песков, подсетивши да је СССР последњи пут ратовао са Финском од 1941. до 1944, а Руси са Шведском још од 1808. до 1809.

Како је, у међувремену, истакао министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, улазак Финске и Шведске у НАТО “принципијелно неће изменити ситуацију у региону”:

– Ми мирно реагујемо и нико нам не може рећи да дижемо хистерију, а они сами не знају шта раде јер не разумеју какав ће то бити будући свет.

За то време, шведска премијерка Магдалена Андерсен указује да је “неутралност Шведске одслужио своје добро”, али да таква политика не би више била добра “јер се Стокхолм плаши опасности из Москве”.

– Каква им то опасност прети од Москве објективно је тешко објаснити јер те земље немају никаквих територијалних спорова са Русијом – указују аналитичари у Русији.

Задовољство пре свих Пољске и бивших совјетских република на Балтику што су Финска и Шведска постали кандидати за улазак у НАТО доказ је колико су, оцењују аналитичари, “заинтересовани да се оствари замисао Вашингтона да се око Русије направи обруч са којим би у одређеним ситуацијама блокирали највећу словенску земљу”. Интересантно је да се међу првим коментарима истичу и они кинеских експерата који су оценили “да ће уласком у НАТО Швеђани и Финци ући у америчку клопку”.

Пријем Финске и Шведске, слажу се експерти, заправо треба посматрати у контексту ситуације у арктичком региону, па многи оцењују “да Запад преко НАТО жели да отме природна богатства под Арктиком”. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је у Рејкјавику, где се одржавао Арктички савет оптужио Русију да се бави милитаризацијом тог региона.

– Русија не би требало да се супротставља томе да страни бродови користе северни морски пут – рекао је Блинкен, за кога су посматрачи навели, “да му смета то што Русија настоји да војним снагама заштити своје северне територије”.

Заменик министра спољних послова Русије Александар Глушко упозорио је и на реалну опасност да се регион претвори у зону војног супротстављања.

– НАТО је спреман да милитаризује све што је доступно војном блоку. Због тога постоји опасност милитаризације Арктика који може да се претвори у арену војног такмичења. Став Москве је да Арктик буде арена широке међународне сарадње и војна компонента треба остати на минимуму – објаснио је Грушко, указујући да су неоправдане оптужбе Вашингтона да се Русија бави милитаризацијом Арктика.

Москва има и додатне примедбе јер је у норвешку луку Тенснесе ушла америчка атомска подморница, док су се Норвежани правдали “да није била наоружана атомским ракетама”.