Србија мења статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, направљен први корак ка укидању

Србија планира да у наредном периоду промени статус Српско-руског хуманитарног центра (СРХЦ) у Нишу, што би био први корак ка укидању организације која је од свог оснивања предмет спорења и контроверзи, сазнаје Демостат.

Ова одлука, коју би формално требало да донесе нова влада након формирања, долази након све гласнијих захтева да се Србија, због руске инвазије на Украјину, усклади са европском спољном политиком, уведе санкције Русији, али и прекине сарадњу с Русима у хуманитарном центру на југу Србије.

Из Владе Србије која је у техничком мандату нисмо, међутим, добили било какву званичну информацију о СРХЦ. Нисмо добили одговор на питање какви су планови у вези са радом Центра, шта би подразумевала промена статуса, да ли је планирано његово укидање и да ли ће Влада Србије одговорити на захтеве да рад Центра буде транспарентнији. На наша питања није одговорило ни Министарство унутрашњих послова, као ни надлежни у СРХЦ.

СРХЦ, који је основан 2012. године с циљем да помаже у случају елементарних непогода и ванредних ситуација, од почетка прате контроверзе, као и оптужбе, махом са запада, да је реч о прикривеном руском обавештајном центру и покушају да се у Србији успостави руска војна база. Упоредо са тим, јављају се и захтеви да СРХЦ буде укинут, који су због рата у Украјини поново интензивирани. Последње поруке стигле су из Европског парламента (ЕП) и то у предлогу резолуције о Србији, у којој се од наше земље тражи да прекине „сваку војну сарадњу с Русијом, попут регионалног хуманитарног центра у Нишу“. Слични захтеви долазе и из српске опозиције, али и појединаца у владајућој коалицији.

Затварање СРХЦ није обухваћено санкцијама ЕУ према Русији
Европски званичници већ месецима упозоравају Београд да Србија, као земља кандидат, треба да прати спољну политику ЕУ и уведе санкције Русији због рата у Украјини. Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), каже за Демостат да затварање СРХЦ није обухваћено пакетима санкција ЕУ према Русији, јер ниједна земља чланица нема на својој територији институцију сличну Центру у Нишу.

„Такав захтев, последнично, у контексту одлука европских институција и не постоји, иако су се позиви чули од појединаца у ЕП“, каже Новаковић. Али, како додаје, затварање или промена статуса Центра био би гест добре воље према ЕУ, односно западу.

Новаковић каже и да опција укидања СРХЦ делује изгледно јер објекат годинама није функционисао онако како је најављено. Оцењује и да јавност има мало информација о раду Центра, као и да су реакције на ванредне догађаје у Србији често изостајале или касниле.

Укидање центра најмања цена коју Србија може да плати
Војни аналитичар Александар Радић истиче да је у тренутним међународним околностима укидање Центра најмања цена коју Влада Србије може да плати да би показала спремност за сарадњу са западом. Оцењује да је СРХЦ до сада постојао само форме ради и да Влада Србије није смела да га затвори јер би то била провокација Русије, али да није могла ни да га пусти да заживи јер би тиме наљутила западне партнере.

„Центар је све време био у сенци тих превирања између Русије и запада. Ту и тамо је било обука за ватрогасце, али, иронично, авиони руског Министарства за ванредне ситуације обавили су више летова за гашење пожара пре формирања Центра него након што је формиран“, подсећа Радић у изјави за Демостат.

Он одбацује спекулације да је Центар некаква војна база Русије, наводећи да је војска формална организација која захтева јединице, које би се „неизоставно виделе“. С друге стране, коментаришући спекулације да се ради о руском обавештајном центру, Радић наводи да би то у теорији било могуће, али да се такве тврдње не могу износити паушално и без доказа.

Према његовим речима, затварање СРХЦ био би реалан сценарио, пре свега јер Центар годинама није у пуној мери у функцији и не испуњава основни задатак због којег је настао. Kако објашњава, првобитна идеја руског министарства је била да Русија има базу погодну за ваздухоплове за противпожарна дејства у овом делу Европе, а потом је одлучено да то буде центар који ће помагати Србији и региону у разним хуманитарним активностима и у пружању помоћи цивилима.

„Међутим, процена је да безбедносни и политички проблем који је настао са Европском унијом и западом превазилази директну корист од активности Центра и сарадње са Русијом у том контексту“, каже Радић.

Шпијунско-пропагандни центар за вођење хибридног рата
Један од ретких функционера владајуће коалиције који јавно тражи затварање Центра је Драган Шормаз (СНС), који за Демостат наводи да до сада није добио одговор извршних власти на његове позиве да се то учини. Шормаз оцењује да је СРХЦ заправо руски шпијунско-пропагандни центар за вођење хибридног рата у Србији, а свој став оправдава и тврдњом да СРХЦ не обавља хуманитарне делатности и да се не ангажује у ванредним ситуацијама у Србији.

„У Србији смо и овог викенда имали поплаве, шта су радили, где су да помогну? Чак и ако су помагали после поплава 2014. године, када се та помоћ упореди са оном коју смо добили од ЕУ и САД, то је мизерно“, рекао је Шормаз, који иначе верује да Србија мора да уведе санкције Русији и у потпуности ускади спољну политику са политиком ЕУ.

Шормаз сматра да хуманитарни центар у Нишу треба да настави да ради, али да га развија Србија, уз помоћ западних партнера који су већ помагали.

„То је једна одлука владе, они се пакују и одлазе кући, где им је и место“, закључује Шормаз.

Рад Центра нетранспарентан
СРХЦ је почетком године добио још једну парцелу на коришћење од града Ниша, на којој ће, према најавама из Центра, бити постављени најсавременији тренажери који ће бити допремљени из Русије. Парцела се налази поред самог објекта, који је иначе смештен близу аеродрома „Kонстантин Велики“. Најављено ширење Центра поклапа се са са недавном изјавом министра за цивилну заштиту Русије да ће та земља наставити да развија објекат у Нишу. Иако смо представнике СРХЦ питали шта то заправо значи и на који начин ће се Центар развијати, као и да ли имају информацију да Влада Србије планира промену статуса, одговоре нисмо добили. Нема ни одговора на питања које активности је центар обављао ове године и како коментаришу спекулације да њихов рад није транспарентан и да служе као обавештајна, па чак и војна база Русије.

Ни министар унутрашњих послова Александар Вулин није за Демостат одговорио какви су планови државе за СРХЦ, али је у априлу, поводом десетогодишњице постојања центра, поручио да је особље СРХЦ помогло нашој земљи током поплава, мигрантске кризе и пандемије корона вируса, као и да је Центар оправдао сврху свог постојања, иако су многи покушавали да га злоупотребе у политичкој борби против Русије и Србије.

Специјалан статус и дипломатски имунитет?
Центар у Нишу од 2014. чека дипломатски статус, а управо је тај захтев руске стране довео до тензија и дипломатских препуцавања Русије и САД о правој намени СРХЦ и подгрејао спекулације да се запослени баве „шпијунским пословима“. Наиме, високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Брајан Хојт Ји је 2017. године изразио забринутост да би центар могао да постане „шпијунски“ и да би Србија, уколико додели дипломатски статус, могла да изгуби контролу над једним делом своје територије. Русија је тада одговорила да су оптужбе апсурдне и у складу са америчком хладноратовском традицијом. Па ипак, СРХЦ до данас није добио специјалан статус и имунитет за своје представнике, због, како су раније српски званичници говорили, снажних притисака са запада. Није до краја јасно шта би дипломатски статус подразумевао, али су медији спекулисали да би се односио на имунитет од кривичних дела за особље центра, али и на транзит робе, која би без контроле пролазила кроз Србију.

Споразум о СРХЦ се аутоматски продужава на пет година
Српско-руски хуманитарни центар (СРХЦ) је формиран у априлу 2012. године на основу Споразума између влада Србије и Русије, који су у Нишу потписали тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар за ванредне ситуације Русије Сергеј Шојгу, а који је потом ратификован у парламенту. Према одредбама, споразум се аутоматски продужава за по пет година, уколико једна страна, односно Влада Русије или Србије, не обавести другу о својој намери да га раскине, и то најмање шест месеци пре истека важећег рока. Уколико су одредбе споразума поштоване, он је аутоматски продужен на још пет година у априлу 2022. За сада није званично познато да ли је Влада Србије обавестила руске партнере о намери да тај споразум раскине и тако промени статус или укине Српско-руски хуманитарни центар у Нишу.

Пише: Ивана Петронијевић Терзић
Извор: Демостат

BONUC VIDEO: