Америка има резерве нафте само за 25 дана

Саудијска Арабија и њени партнери у Савету Персијског залива за сарадњу неће подржати намеру Запада да ограниче цене руске нафте на светском тржишту.

Запад и ОПЕК гурнули су јуче светско тржиште нафте у стање новог растројства услед упоредних непријатних вести, како са Запада, тако и из редова кључних извозника из Залива: Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УЕА). Тако се догодило да је цена барела северноатлантске нафте „брент”, уочи данашњег заседања ОПЕК-а о висини производње у јулу и августу, наставила да расте четврти дан заредом. „ Брент” је јуче достигао вредност од 117, 9 америчких долара (лака тексаска нафта ишла је за око 112 долара).

Истовремено, америчка инвестициона банка „Голдман Сакс” изашла је са прогнозом да би „ брент” летос могао да кошта и целих 140 долара ( вредност коју је иначе, достигао августа 2008. у време избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата).

Најновији скок цена нафте изазвао је прави кошмар, како међу водећим потрошачима, тако и међу произвођачима нафте, почев од процене Међународне агенције за енергију (ИЕА) да најјача економија света –Америка, има резерве нафте за 25 дана. Потрошњом од 20 милиона барела дневно, и темпом испуштања нафте из Националних резерви САД, америчке залихе црног злата на јесен ће пасти на најнижи ниво у последњих 40 година, сматра ИЕА.

Одакле ће све Америка настојати да допуни националне резерве нафте и којом брзином – за берзе је нелагодно питање. Са тим у вези најављена јулска посета америчког председника Џозефа Бајдена Саудијској Арабији (кључној чланици ОПЕК-а) додатно добија на тежини поводом питања енергетске безбедности САД.

Истовремено, Сухаил ел Мазруи, министар енергетике УЕА, распршио је у уторак, вишемесечна надања Запада да би Ријад и Абу Даби могли брзо и осетно да повећају производњу нафте како би надокнадили санкцијама „ стопиране” руске бареле.

„Уједињени Арапски Емирати већ сада производе (око 3,168 милиона барела дневно), односно близу максимума капацитета”, поручио је Ел Мазруи на енергетском самиту у Јордану.

Из суседства, Ријад је истовремено поручио да би могао да одврне петрославине за још 140.000–170.000 барела дневно, у предстојећим летњим месецима. Ове објаве, подстакле су старе сумње на берзама. Наиме, у земљама Запада које су водећи потрошачи нафте листом су већ годинама убеђени да су додатни слободни капацитети за нафтну производњу Ријада и Абу Дабија далеко већи, и да се крећу „између два и четири милиона барела”.

Ако Ријад и Абу Даби стварно немају те капацитете, а руска нафта потпадне под још оштрије западне санкције, шта је судбина цене барела него да даље „пробија плафон”.

У међувремену, Г7 је одлучан да пронађе, и глобално примени механизме за ограничавање цене руске нафте коју увозе мање развијене државе. На Блиском истоку процењују да ће та иницијатива Запада међу чланством ОПЕК-а бити одбачена.

Саудијска Арабија и њени партнери у Савету Персијског залива за сарадњу (ГЦЦ) неће подржати намеру Запада да ограниче цене руске нафте на светском тржишту, пренеле су агенције изјаву Мухамеда Дијаба, експерта за светску економију на Либанском институту за економске студије.

„Епоха када су нафтне монархије биле спремне да испуне сваки захтев САД и Запада је прошла. Модерна политичка елита у земљама ГЦЦ води избалансирану политику и заинтересована је за очување партнерских односа с Русијом, тако да ће реакција арапских извозника нафте од Саудијске Арабије до Алжира на ту одлуку бити негативна”, рекао је Дијаб.

Према његовим речима, тешко је замислити како ће чланице Г7 моћи да спроведу свој план да Русију лише дела извозних профита.

„Очигледно је да је за Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК), која с Русијом има заједничку стратегију за стабилизацију ситуације на светским тржиштима, ова иницијатива неисплатива”, нагласио је Дијаб.

Има ли излаза из текуће кризе светског енергетског тржишта?

Приватни нафтни бизнис на Западу има низ примедаба на рачун тамошње политичке елите.

„Једина ствар која би евентуално могла да обузда садашњи, наизглед незадрживи раст цене барела јесу нова улагања у развој производних и складиштених капацитета индустрије фосилних горива, истиче Дарен Вудс, извршни директор „Ексонмобајла”, највеће међу пет водећих западних мегаенерго компанија.

Политички центри моћи погрешно су, односно „превише оптимистички”  проценили брзину којом свет може да нађе нови ослонац у обновљивим изворима енергије, оцењује први човек „ Ексонмобајла” у изјави за  „Фајненшел тајмс”.

Управо то заговара и ОПЕК: огромне инвестиције у развој индустрије фосилних горива још много деценија. Политичка елита енергетски махом несамосталног Запада, још загледана у „ зелену будућност” мисли управо супротно.

Цех баснословне разлике у овим проценама гарниране спољним политичким циљевима, плаћају данас потрошачи широм света.

Тања Вујић/Политика

Бонус видео