Српски вето и парламент Српске једина препрека за „блицкриг“ пријем БиХ у НАТО
(фото:Википедија)
Изјава босанског министра одбране БиХ, Сифета Поџића на самиту НАТО у Мадриду да ће БиХ ће постати чланица НАТО и да то може се десити да „блицкригом“, изазвала је доста полемике унутар саме БиХ, посебно у Републици Српској која је у свом Парламенту усвојила одлуку да је војно неутрална.
Спас у српском вету
Срђан Перишић, професор за међународне односе, каже да је индикативно то што је на самит НАТО био позван представник БиХ, земље која није чланица алијансе, али и да самоувереност са којом је Поџић ово изјавио проистиче из чињенице да је БиХ део Акционог програму за чланство у том војном савезу (МАП), у који је БиХ ушла између 2016. и 2018. године.
„Акциони план за чланство у НАТО или МАП је формат сарадње, односно, део процедуре учлањења у НАТО. Постоје три формата МАП-а, од кога је Акциони план за чланство последњи формат, када је земља у процедури пријема,“ објашњава наш саговорник.
На сајту НАТО из маја ове пише да је сарадња земље са НАТО структурисана кроз Програм реформи Босне и Херцеговине, као и да је БиХ је у децембру 2019. године поднела свој први Програм реформи за наредну годину, а почетком 2021. године доставила своју самооцену о напретку који је остварен. Перишић објашњава шта то значи у пракси:
„Сваке године се шаље Годишњи национални програм. То је документ о сарадњи који држава у процесу учлањења шаље у НАТО, а НАТО на основу тога закључује да ли је та држава војно и политички спремна да постане чланица. Тих годишњих националних програма може бити један, па да се одмах каже више – спремни сте, а може бити и двадесет па након 20 година да неко буде примљен у НАТО.“
НАТО тумачење докумената
Штос је у томе, додаје Перишић, да је Милорад Додик успео да пре две године, то јест крајем 2019. не буде послат Годишњи национални програм, већ План реформи оружаних снага БиХ, где пише да тај документ не прејудицира чланство у НАТО.
„Е сад, Бошњаци тврде да је План реформи исто што и Годишњи национални програм, а НАТО је својевремено констатовао да је тај документ примљен к знању. План реформи је послат и прошле године у седиште НАТО. Бошњачка страна сада сматра да је тиме кренула процедура учлањења БиХ у НАТО, односно, да је активиран тај трећи формат који се зове Акциони пан за чланство,“ објашњава Перишић.
Српска страна, међутим, тврди да план који је слат у штаб НАТО у Брисел није део процеса приступања НАТО пакту, нити да је БиХ тиме покренула процедуру учлањења у НАТО, већ да је у питању документ који говори о сарадњи БиХ и НАТО-а на реформи оружаних снага БиХ.
„Тачно је да у уводу документа План реформи стоји да тај документ не прејудицира никакво чланство БиХ у НАТО. Такође се нигде унутар документа не помиње никакво чланство БиХ у НАТО“, потврђује и Перишић.
Међутим, како каже, није проблем што то мисле и Бошњаци и политичко Сарајево тако тумаче овај документ, већ што по свој прилици, то мисли и НАТО.„Сад у овим околностима сукоба у Украјини, поново се отворило питање да ли је покренута процедура учлањења БиХ у НАТО. Занимљиво је да је БиХ једина имала свог представника на Самиту НАТО у Мадриду, и то на њихов позив, а да није чланица ове алијансе. То нам говори да НАТО сада да изгледа, Програм реформи тумачи као отпочињања процедуре пријема у чланство БиХ, што до сада није био случај ни једном,“ напомиње Перишић.
Референдума не мора бити
Другим речима, ради се о отме да тај документ желе да искористе за улазак у НАТО, а да РС оптуже да изазива нестабилност у БиХ и да је једини спас – пријем БиХ у НАТО.
Процедура референдума, како каже, није обавезна за ово питање. Перишић подсећа да је и Црна Гора без референдума приступила НАТО пакту.
„Постоји опасност да НАТО каже да је БиХ свим документима које је слала на годишњем нивоу под именом Програм реформи спремна да постанете члан НАТО и да их позиву да донесу и коначну одлуку. То долази на Председништво БиХ, гласају, а српски члан гласа против, то јест, ставља вето. Тај вето потом иде на гласање на седницу Народне Скупштине Републике Српске, јер вето мора да се потврди у тој институцији и то двотрећинском одлуком. Тренутно, Додик у Народној скупштини нема двотрећинску већину, а опозиција гласа оно што тражи Запад и Сарајево,“ подсећа Перишић.
Уколико би вето пак, прошло у НС РС, истиче Перишић, њега нико не би могао да обори па ни такозвани високи представник Кристијан Шмит и БиХ не би могла да уђе у НАТО. У супротном, уколико двотрећинска већина у НС РС не подржи вето српског члана Председништва БиХ о неуласку ове државе у НАТО, онда би, упозорава саговорник Спутњика, БиХ заиста „блицкригом“ без икаквог проблема постала НАТО чланица.
Бранкица Ристић/Спутњик
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Videcemo ko ce da glasa kako za neulazak BiH u NATO alijansu i na kojoj strani ce Milorad Dodik biti. Ako se podsetimo sta je pisalo u jednom tekstu Vildane SELIMBEGOVIĆ, novinarke sarajevskog “Oslobodjenja”, bicemo u prilici da se malo vratimo u proslost iz vremena kada je nedavno preminula Medlin Olbrajt nazivala Dodika Dodik “dašakom demokratije na Balkanu” i predlozila tadasnjoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavsic da Milorada Dodika predlozi za mandatara vlade RS.:
https://www.oslobodjenje.ba/dosjei/kolumne/13-dodikovih-godina-u-koaliciji-s-bakirom-dovoljan-su-razlog-za-naizmjenicno-nabacivanje-lopte-snsd-a-i-sda-507437
“…Sva bonska ovlaštenja su iskorištena da bi se uništio SDS i da bi se mogao instalirati dašak demokratije na Balkanu, kako je Albrightova nazvala Dodika, a sada se on našao da brine za RS i brani nas od bonskih ovlasti. Njemu nije falila dlaka s glave”, kazao je Šarović, više puta insistirajući na tvrdnji da je upravo Milorad Dodik baš sve dobio bonskim ovlastima. Naravno, u to je doba odbijao čak i prijedlog poslanika SDS-a u NSRS-u da se javno osude Ashdownovi potezi, a Šarović se prisjetio i Dodika iz vremena smjene Nikole Poplašena (1999.): “Nazvao me i tražio da ga predložim za mandatara. Život ide dalje, objasnio mi je”. To su sve razlozi, ustvrdio je Šarović, zbog kojih “ako ima neko ko može da kaže nešto loše o OHR-u, to sam ja, o NATO-u, to sam ja”, potencirajući podatak da su ga upravo priveli NATO-vojnici. Na pitanje je li to razlog što je već najmanje devet puta javno odbio prihvatanje ANP-a, Šarović se nasmijao. I ustvrdio da priču o ANP-u “javnost u Federaciji ne razumije”, jer je zapravo riječ o političkom obračunu u RS-u. Dodik hoće, uvjeren je, da ministri Saveza za promjene pošalju ANP u Bruxelles da bi ih on nakon toga (po ko zna koji put) nazvao izdajnicima, a onda “već sutradan došao u Sarajevo da predloži mandatara” jer je “upravo on u periodu od 2006. do 2010. prenio sve entitetske nadležnosti na nivo države BiH protiv kojih se, kao sada bori”. Iz ove, Šarovićeve perspektive, “13 Dodikovih godina u koaliciji s Bakirom” dovoljan su razlog za naizmjenično nabacivanje lopte SNSD-a i SDA, a to što Dodik Sarajevo zove Teheranom samo je dio svađalačke retorike istog miljea…”