Суморне прогнозе – струја треба да поскупи од 15 до 20, а гас од 65 до 70 одсто

Због ниске цене гаса за привреду порески обвезници субвенционишу екстрапрофит предузећа која имају знатно ниже трошкове енергената од конкуренције.

Струја треба да поскупи од 15 до 20, а гас од 65 до 70 одсто, оценио је Фискални савет (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе. Пре два дана из „Србијагаса” је саопштено да за домаћинства и мале потрошаче од 1. августа гас поскупљује девет одсто. Значи, за прилично мањи проценат него што препоручује ФС.

„Толико повећање цене гаса за домаћинства на први поглед изгледа као велико, али не би био преседан пошто су сличне цене важиле у периоду 2013–2015. Цене централног грејања требало би да порасту у распону од 10 до 40 одсто у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана. Повећање цена струје потребан је, али никако и довољан услов за оздрављење ЕПС-а. Треба у сличном износу да поскупи и струја за привреду. То не само што би зауставило тренутно финансијско „крварење” предузећа већ је и економски оправдано пошто садашња цена за домаћинства није на економски одговарајућем нивоу, а подстиче и нерационалну потрошњу. Притом, чак и с оваквим повећањем, цена за домаћинства у Србији остала би међу најнижим у Европи, уз Грузију и Украјину”, наводе из ФС-а.

Појашњавају да само поскупљење није ни изблиза довољно за оздрављење ЕПС-а. То недвосмислено показује и претходно искуство либерализације и последичног снажног раста цена за привреду од 2013. године. Велики раст прихода ЕПС-а који се тад десио није био испраћен унапређењем пословања предузећа. Напротив, нова финансијска средства одлила су се на бројне нерационалности, производња ЕПС-а опадала је из године у годину и предузеће је наставило постепено да се урушава. Због тога, ново поскупљење може бити само мањи део свеобухватних мера, јер је у противном бесмислено. Овде се пре свега мисли на привремено замрзавање масе зарада у предузећу, повећану контролу јавних набавки, као и отпочињање бројних других реформи које ће се завршити у средњем року.

Повећани трошкови набавке гаса морају се одразити на финалну цену гаса и грејања. За разлику од ЕПС-а где је најважнији и пресудан канал за оздрављење фирме спровођење реформи и заокрет у управљању предузећем, а повећање цена тек је пратећа мера, код „Србијагаса” ситуација је обрнута. Србија више од 90 одсто гаса који троши увози па финална цена мора да се усклађује са набавном. Простора за унутрашња унапређења у пословању ове фирме свакако има и на њиховом спровођењу мора се инсистирати, уз изградњу неопходног складишта.

Цена гаса за привреду морала би да порасте за око 75 одсто, колико је скочила у другим земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) још у другој половини 2021. године. Због таквог поскупљења гаса у региону, одржавање ниске цене за домаће компаније, нарочито у разменљивом сектору, економски је неоправдано. То значи да сви порески обвезници субвенционишу екстрапрофит предузећа која имају знатно ниже трошкове енергената од конкуренције. Само за појединачна предузећа из енергетски интензивних делатности а која производе за домаће тржиште требало би размотрити одобравање привремене државне помоћи у складу с европском праксом.

Светска енергетска криза била је окидач који је разоткрио домаћу кризу државних енергетских предузећа, а која је тињала већ дуже време. Ове две кризе – светска, а нарочито домаћа – довеле су до тога да је од јесени 2021. главни проблем постало питање како да се финансира и обезбеди уредно снабдевање земље струјом и гасом. ЕПС више не може да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе јер није на време инвестирао у своје копове угља, па сад мањак и угља и струје мора да увози, по рекордно високим ценама. За разлику од ЕПС-а, који би требало да буде кичма домаће економије и да сопственом производњом не само покрива домаћу потрошњу већ и извози, „Србијагас” је систематски зависан од увоза. Иако су увозне цене ван контроле домаће економске политике, велики пропуст „Србијагаса” је то што још није изградио складиште гаса довољног капацитета што је одавно било предвиђено да се заврши.

Губици ЕПС-а и „Србијагаса” током грејне сезоне 2021–2022. износили су око милијарду евра. Приближно половину већ је финансирао државни буџет дотацијама „Србијагасу”. Преосталих 500 милиона евра платио је засад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност. „Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање ове фирме неодрживо. Нови велики губици ЕПС-а и „Србијагаса” могли би се направити и наредне зиме уколико не дође до брзог и снажног заокрета у пословању ових предузећа. Губици у том случају вероватно би били тек незнатно нижи од милијарду евра и не би могли да се наставе унедоглед, јер би у једном тренутку постали неодржив терет не само за сама предузећа већ и за читаве јавне финансије. Оно што тренутно представља додатну опасност за Србију је то што ће стабилно снабдевање струјом и гасом и у наредној грејној сезони поново зависити од расположиве инфраструктуре и енергената из иностранства који нису загарантовани”, наводе из ФС-а.

Производња струје је дуги низ година опадала и сад је већ осетно мања од домаће потрошње, а губици и крађе на дистрибутивној мрежи су огромни, већи од 12 одсто, што је двоструко више од упоредивих земаља ЦИЕ.

Јована Рабреновић/Политика

Бонус видео